Просветни гласник

374

ОТЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

6.) Права директорова, која не дели са наставнидима: Примање ученика, распоред часова, избор разредних старешина, расиоред других дужности. 7.) Прописи за иримање ученика. Бројно стање ученика ио разредима (максимум 60); ако је број ученика већи, отварање паралелних разреда. 8. Правила, која одређују распоред предмета. Жеље ироФесора, које су сагласне са интересима школе, треба испуннти. У случају потребе може директор иоверити неки предмет и оном проФесору, којп за то нема Формалне квалиФикације, али је подесан за предавање тог предмета. Споредне дужности (пословођа, чувари библиотеке и кабинета, руковође ђачких дружина) не дају права, на смањивање недељних часова. 9. 0 раснореду часова. 10. Суплентуре. Директор треба да све нареди па време. Ако суплентуре трају неколико дана, онда ће дотични проФесори употребити те часове за своје предмете, али ако супленција траје више' од недеље дана, онда мора бити стручна. Стапање разредаили ненопуњавање часова није доиуштено. 11. Директор даје школи преко године т.ри дана, а проФесорима до 8 дана одсуства. 12. Директор је председник свима испитима. 13. Директор треба да унозна све ученике по разредима и појединце(!) п да им буде као отац. 14. Опхођење директора са ђачким родитељима. 15. Као застуггник завода према властима и нублици, директор је дужан, да иази на углед школе. Средња школа је душевно средиште вароши и околпне. Сарадња у локалном социјалном животу, локална нреса, ђзучавањс језика националитета. 16. Замена директорова. III. одсск. Директоров надзор. 17. Правилнаконтрола иостизава се само иепрекидним, непосредним и личнпм посматрањем, 18. Надзор мора бити потпун и с тактом а не Формалан. — 19. Надзор се односи 1) на ред у школи и васпитање, 2) на наставу. — 20. У овој тачки пма скоро бескрајан низ дужности, које проФесори треба да врше у иогледу на ред у школи. — 21. Овде се набрајају гледишта, са којих директор треба да посматра професоре : Стручпо знање, образовање, језична знања, способностн за администрацију, споредне зараде, кондиције, понашање према држави, према претпостављенима, родитељима и колегама. 22. Одржавање дисциплине, чување пристојности. Дозвољена помоћна средства. Отклањање сиољашњих штетних утицата. Чистота школске зграде споља и изнутра. Хигијена школске омладинс. Осветљење, ложење, венгилација, заразне болести. Школски лекар као стручни саветник. 25. Похађање предавања колико је могућно више, нарочито код почетника. 26. На табаку треба у облику питања све написатн, на шта директор треба да пазн приликом посећивања предавања. Због тога му се препоручује да чита методска дела и часописе. 27. ПроФесорово одржавањо дисциплино. Лепо опхођење са ђацима. Навике. —• 28. Еонтролисањс ученичког усиеха за време хоспитирања мора биги свестрано, али притом треба чувати углед наставников. На заводима, где маџарски језик није наставни језик, треба нарочито пажњу обратити на резултате из мадарског језика и литературе. — 29. Да ли локални наставни план одговара стварним погребама и да ли се може извршити? — 30. Хоспитовање директорово имаће само онда успеха, ако се уклоне опажени недостаци. Најбоље је кад се одмах после часа директор разговори с наставником у четири ока. — 31. Методске конференције. — 32. Контролне и

закључне конФеренције. Ако се у ком предмету покаже доста слаб успех, онда треба градиво скратити, или узети на рачун других предмета неколико часова, наравно без нарочите награде. 33. Ова тачка говори о оним стварнма, које директор троба да има на уму, кад бар тромесечно нрегледа писмене задатке. 34. Уџбеници треба да одговарају потпуно потреби. 0 том треба чешће разговарати са проФесорима. Увођење нових врло ретко и само онда, кад је од преке потребе. Помоћне књиге не употребљавати много. 11риватна левтира. Ђачка књижнпца. — 35. Научна средства н збирке. Подједнако распоређпвање буџета. Не куповати специјалне апарате. Приватно скупљање апарата. Директор треба збнрке да нрегледа бар једном у. години. —• 36. Савесносг при свима испитима а нарочито код приватних исиита. 37. Ванредни предмети. Успех. Рад ђачких удружења. Телесно васпитање, пзлети, игре итд. 38. За интернате одговоран је директор. IV. одсек. Директор као администратор. 39. Администрација се оснива на искуству и дугој иракси. Не може се све прописати. 40. Захтеви: Ред, тачност, практичност, добра подела. „Добар адшгаистратор треба да има времеиа за све оно, што је ирописано." Помоћ проФесорска. 41—42. Врсте писмених поднесака. Канцеларија, Архпва, печат. — 43. Самостална акта, која директор подноси, кад је потребно, и кад то добро школе захтева. 44. Држање термина. Брзо решавање ириватних молби. Директор има права да ургира и код више власти. — 45. Ова тачка. одређује спољашњи облик званичних аката. У важнпм случајевима обојена артија. — 46—47. Званичне наредбе, документи и други списи, који су иотребнп канцеларији. — 48. Употреба архива олакшана је стручним и именским регистром. Иошто директор ннје дужан, да проФесорима показује сва акта, то ће он водити засебну поверљиву архиву. То је згодно нарочито онда, кад директора замсњује неко време проФесор. — 49. Листа аката од прошле три године, шаље се вишој власти. 50. Наређује, како се води главна књига. 51. Скупљање података, која се односе на историју завода. 52—56. Наређује, како се воде инвентари, рачуни, квалпФикационе листе итд. — 56. Школски годишњи програм. ПроФесори су дужни, да саставе статистичко податке, који на њих падају. За програм је одговорап директор. Извештај о феријалном курсу „АШапсе 1''гапдагзе" у Паризу, ре®ерат од Бриноа, управитеља курса. Између разних предавања има их сталних, које дају целокупну слику. Уирава, у договору са предавачима, тежи, да иредавања буду разноврсна. Због тога се узимају у наставни план они класични комади, који су за то признати у Француској и у иностранству. Слушаоци добивају поуку и у оним делима, с којима су се унознали и у својим гаколама. Последњи курс расправљао је: 1ез соп1е8 Ле РеггаиеЕ, 1е С1п1з с!е 1'еп1гебо1, Јез ге^аИопб сп4ге 1ев 1ћеопев (ТгатаМдиек <1о Би1его(; ез 1е с1еуе1орретон(; (1и Ше9,1ге тоЛегпе. Директор нрвог лабораторнја за експерименталну Фонетику Аћће ВоибкеМ, био је добар, те је слушаоце упознао са својим гласовним регистраторима, са новијим методама за испитивање и њиховим ирименама. Напрезања управе била су награђена већом посетом. У години 1897. било је 470 слушалаца (1896. г. 326). У Јулу било је уиисаних 310 а у Августу 160. По