Просветни гласник

првглед школских листова

народностима беху овако расиоређени: Немаца 216, Енглеза 54, Американада 44, Руса 37, Холандеза 23, Бугара 16, Данаца 15, Маџара 13, Швеђапа 11, Аустријанаца, '1еха, Јинаца по 6, Талијана, Норвежана мо 5, Пољака п ГОвајцараца по 4, Хрвата, Луксенбуржана, Румуна по 1. (206 господе и 264 госпође). — Благодарећи директорима позоришта и оиере и другнм приватним лицима, уирава је ирибавила својим слушаоцима хиљаду бесилатних места у иозориштииа. Школски надзорник дозволио је ученицима да хоснитују у разнпм школама. Више нута имали су приступа у звездарници и у ЈапИп <1'асс11та1;а11ои. Сем тога бпли су примљени у министарству просвете, у музеју и онштпнској кући. Жељезничка дирекција одобрила је учесницима курса знатно јеФтиније цене за излете. Дирекцпја музеја дозвољавала је улазак у дане, кад су музеји затворени, а дпрекција Базара „Аи 1 јоп Магсће" упознала их је са унутрашњим уређењем ове трговачке куће. Финанциски ресултати били су иовољни, јер су нздаци покривени само са хонорарима, што су их слушаоци платили. На банкету су учесници на разннм језицпма захвалили предавачима. Важно је и то, што су неке државе овај курс признале званично, па су тамо упутили и своје нитомце. Тако нпр. бугарска влада иослала је 12 учитеља о државном трошку, а Русија даје својим учитељима Француског језика по 300—400 рубаља помоћи, да посећују курс. — Управа је увидела да у организацији курса има и омањих иогрешака, које ће се већ идуће године уклонити. Тако нпр. увидело се, да метод предавања нпје подесан за разноврсну публику, па ће се идуће године више водити рачуна о навикама странаца. На крају сваког курса вишег и нижег степена, држе се иисмени и усмени испити, да бп се кандидатима могле издати дипломе, ако желе, да сведоџбом докажу своје знање из Француског језика, литературе и Франц. државних уређења. У Јулу је добило 38 кандидата дипломе, а у Августу 49. — После долазе теме, које су дате у оба течаја за ппсмени исинт. — У изгледу је, да ће овај курс иостати завод за образовање учитеља Француског језика за иностранство. —• III. Преглед листова књига и ирограми. а) Рецензије. Између многих књига наводимо само оне, које су особито препоручене. КозсЈпсИг В. ЕЛиагЛ. „Упуство за изучавање Француске филологије (VIII. 148 стр.) 1897. Цена 3 марке. Кљига је подељена на три дела: I. практичне студије, (студије у земљи, путовања), II. Научне студије (историске студије, наука о методама), III. Додатак. У додатку се налазе ове ствари: Педагошко, ирактично и иаучно образовање учитеља. Спрема за добијање уверења спремности за средње школе. То исто за ниже разреде. Спрема за учитељице. Научни и Феријални курсеви. — Шскеп 1)г. ТУгЊеШ, Ва Ггаисе, 1е рауз е(; 80П реир1е. КесИб о! 1аМеаих (1и раззе е! Ји ргевеп1. (336 стр.) Цена 3 марке. Од пстог писца је и „Мала француска читанка," (181 стр.) цена 2,60 мар. Обв ове читанке по својој вредности заузеће иоред најбољих хреетоматија стално м«сто. — (Ј-1опе ЈЈг. 0: Наука о Фраиц. интерпункцији : (47 стр.) цена 80 Фен. У овој књизи налазе се најважнија правила о Франц. интерпункцији објашњеиа ирпмерима. Књига ће учитељима Франц. језика добро доћи. — Ргеетапп Е<1гсаг(.1 А: Историја Сицилије II. свеска. (546 стр.) 11Р0СВКТИИ глАсиик 1898 г.

Цена 20 марака. У овој књизи су догађаји и расправе од првих времена грчких колонија иа до почетка атинског мешања. — Кггсћко/ј' АН'ге(1: Земљопис за школе према пруском плану. I део. Нижп разреди. (58 стр.) Цена 60 Фенига. Увећава јој се вредност, што ју је написао нризнати методичар. — Шгбзе Каг1: Уџбеник за наставу у зоологији за више школе. Издање А. За рсалне гимназије. I. св. за ниже разреде. (109 стр.) Цена 1,20 м. Ово је друго издање, које се одликује од првог тиме, што је унето у књигу још 50 нових слика. 8епиз ЈЈг. Н. Правила аритметике н алгебре за впше школе. I. део. I III., 0 III и I II. (130 стр.) Цсна 1,40 мар. II део : 0 II, и I (235 стр.) Цена 2,40 мар. НагИ Наиз: Збирка задатака из Аритметике и Алгебре. (305 стр.). Цена 1,80 Фор. Збирка се одликује нарочнто тиме, што је писац унео у њу задатке из геометрије, Физике, хемије, геограФије, статистике итд. — ИегсИ 1Јг. Егге/Јггсћ, Збирка задатака и примера из тригоиометрије и стереометрнјс. II део: Стереометрија четврто издање; од А. Муха. (194 стр.). Цена 3 мар. — Ресултати задатака из трнгономотрнје и стереометрије. II део : Стереометрија;, четврто издање; од А. Муха. (50 стр.). Цена 1 мар. Рајтова збирка препоручује се богаством и разнолнкошћу својих задатака. Сама стсреометрија има преко 1500 задатака, којн се односе на све делове ове науке, а неке партије о науци тела су исцрпно израђене. Друга добра особина јо, што су задацп методскп сређеии. Текстови су јасни а бројни примери дају иросте ресултате. Без ове књиге не треба да буде учитељ математике. — Задаци из тригонометрије у четвртом нздању изашли су 1894. годиде. — ВоМЈ Ас1: Уџбеник за наставу у цртању. (384 стр.). Цена 4 мар. Ова књига написана је не само за ђаке, него и за учитеље. У историском делу, наводи писац, најзнатније методичаре и подвргава њихове методе критици. Том ириликом износи он своје мисли, које су потпуно правилне. Затим долази методика наставе у цртању. Он ју је поделио на општу и специјалну. Кљига се топло препоручује. Жалити је само, што у књпзи нема илустрација. Ви1еу ЈУгЊ. и Каг1 Уод^. Катехизам за гимнастичаре. (113 стр.). Цена 1,60 круна. У арегледу лисгова реФерује се о „ЦајтшриФту за матем. и природ. наставу." год. XXVII свеске 1—8. в) Програми. Има их 8. Од важнијих чланака, који се палазе у програмима, вредно је споменутн чланак нроФ. Бронера: „Мисли о наставном нлану за аустриске гимназије и реалке." У овој расирави иисац застуиа мишљење, да у гимназијама треба дати грчком језику предпост. Због тога би трсбало отпочињати грчки у I разреду а латински у III разреду. Т.

Еетие р^Ла^о^цие, поитеИе зепе 1оте XXXII № 2. Еетаег. 1898. Први чланак је извештај Б 1 . Еуе11т-а о настави моралних иоука у основним гаколама аариским. Писац мисли да моралне иоуке не треба сматрати као науку већ као вештнну, која развија и појачава у души оно, што у њој тежи к добру. Главна је ствар довести децу до могућности да раде добро, а то се постиже најбоље побуђивањем добрнх осећања у деце. Делу нретходи жеља, а њој осећање даје снагу да се реалише. Ако је осећање добро и јако, дужност сузбија страсти, и човек па н дете нрилази к ваљаним акци49