Просветни гласник

376

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

јама. То троба да имају на "уму наставиици, јор им предстоји борба против индиФерентности у иородици или што је још горе, против многих рђавих клица што их породично васпитање усађује у душу дечју. Писац са свим умесно тражи у моралном васпитању идеал на средини међу вероисповедним моралом и чпстом љубављу, тим философским моралним идеалом. Нека се траже примери за васиитање омладине у великим догађајима историјским и производима маште иесничке. Они су многобројни, и само треба изабрати оне, чији је утисак најјачи и најтрајашнији они ће нам показати величину душе, милосрдност, жртвовање за отаџбину и човечанство, оданост породици и т. п. Све ће то произвестп емоцију у деце, без које се не може замислити добра а постојана акција. Цут к добру пун је иреирека, и да би се оне прешле, треба створити у дечјој души известан ступањ љубавп к добру. То се не иостиже непрекидним, катедарским лекцијама о добру, већ иоукама неизнуђеним, погодним, и употребљеним у повољним приликама. За време дечје забаве, при њиховим играма, утакмицама, шалама и т. и. наставиик може с мало речи кориговати њихове радње, уклањати лоше тежње, нобуђивати добра осећања, појачавати правилна сватања. Нетактичне ваља опоменути, плашљиве охрабрити, дрске утишати, бујне ублажити, свуд без великог теорисања, које само умара а не поправља. То се данас и ради у Француској и успех у моралном васиитању сваке године све је нриметнији. То се види из извештаја инспекторских а заслуга за то припада учитељству Француском. Једна друга ствар не доиада се иисцу. То су нравила за лектиру из моралних поука, која могу важити изузетно, али не у свим приликама. Она се односе на краткоЛу чланака и иростоту примера. Главна је ствар у леноти и важности примера, у живости излагања и узвишености узора, који се пред децу нзносе. Што је још важније, не ваља много огранпчавати наставнике у избору предмета, у реду вежбања и у средствпма којима се побуђује интерес и изазива емоција. Не треба пи сувише строго ценитп мале некоректности стила, какве случајне двосмислености, или иезнатне погрегпке. Главно је да је настава озбиљна а осећање искрено. Често се брижљиво усађивање облика п живо осећање исказано у лекцпјн узајамио искључују, јер где једно иреовлађује, друго слаби. И кад има да со нзмеђу њих бира једно, увек је боље изабрати оно што је главно, а налустити оно што је споредно. Инспектори својим педантизмом збуњују наставника; у место да слободно искаже своју лекцију, учитељ пада у погрешке што се више упиње да одговори свима захтевпма иедагошкпм. Ова мпсао треба и у нас да се третира. Иравац Хербартове Формалистичке иедагогије -стекао је у нас прилично пристадица. И као што је то увок у усвајању једне пдеје која има у себи нечега иогрепшога, и овде се баш на ономе пнсистнра, што је у тој педагошкој школи најслабије. Ероппсан је читав правилник за добра наставника, којп га спутава у многокформалности, који му налаже много ситних обзира, који мотри на његов глас и одређује му скалу, који говори о његову оделу, о иоложају тела, о месту одакле говори, о држању руку ити. Све се ту строго ценп: пајмања пступања нз строгнх прописа, најситније омашке у речи, иокрету и мимици. У овој педагогији ситнипд, да се

тако изразим, васкрсао је стари принцип беседништа са свима његовпм калупима и оградама, само још више исцепкан. У место да се гледа. на битне особине лекције: на њену јасност, на осећање којим је прожмана, на живост и изразност прпмера, у нас се иод кишом излишних правила у пола упронашћује и добра лекција, и постајући потпуна но Формп, остаје често недоволла по садржини и слаба по утицају. Да се вратим к доњом разлагању пишчеву. Пошто је говорио о емоционом елементу у настави морала, ппсац се бави мисаоним елсментом. Три су стварп важне у том погледу: теорија, метода и култура суђења. За теорпју писац мисли да је треба ограничитн, јер је она у многим случајевима ненотребна, а често уноси сумњу у вредност извесних моралних идеја. Што се тиче метода, ваља се држатп извесног реда у лекцијама морала и везивати их у једну целину, тако да настава буде непрекидна. Међу тим, мени се чини да писац није довол>но доказао своју поставку, јер искуство показује да сувшпна методичност у мОралним поукама на крају крајева води к излишном теорисању. Моралне иоуке треба да се оснивају на дечјим поступцима, или да се односе на разне догађаје из дечје околине. А како ни у једном ни у другом случају нема снстематичности, природно је да и лекције морала, ако се жели да буду од јачег утицаја, ,не могу бити систематски израђене. Прелазећи на негу суђења писац даје велику важност тој улози моралних поука. Није довољно само тежити к добру, већ га ваља и познати у свим нијаисама, у свакој светлостн, међу свим појавама које су с њим везане али су различне и суиротне. За тај цил, пристаје како ваља Сократова метода пинтерогацнје. Треба дете упутити да разликује добро од зла, тим пре, што су гранпце често слабо видљиве. Писац даје неколико примера из којих се види, какве појмове треба објашњавати деци, указујући у исто време п начин на који се то постиже. 1 ) Други чланак је од Г. Вшзвон-а, једног од најугледнијих школских радника у Француској. Предмет му је улога основне школе у моралном васиитању народа. Писац констатује одмах у почетку, две тешкоће, које спречавају морални утицај основне школе: незнатно трајање основ. школовања и супротно утицање других васпитних Фактора. Доиста, најбољи утицај детињства, ма како јак био губи се у зрелијим годинама, кадјавни живот нружн своје разноврсне, кад кад силне и снажно утицаје. Најпре ту је породица, за тим црква, општина, штампа, улица, радионица, крчма, јавни балови, нозоришта, концерти итп. Све то на свој начин изазива осећање, упућује мисао у извесном правцу, ностиче жеље и страстн и ствара разноврене акцпје и тиме паралише утицај основне школе. Ипак основна школа у Француској врнш лагано своју моралну улогу. Цротивници световног васиитања то ногирају, и заборављајући социјалне законе, нриписују све друштвеие кривице, сва модерна крнвнчна дела неспособности основне наставе да дзврши своју ') Тако иисац тражи да се поставе ови дробдеми и да се деца уиуте у љихову репгавању: о лалшом и истинитош натриотизму, о лажној и истинитој храбрости, љубави црема I слободи, частољубљу, гордости, понизности, цријатељству, I разборитости, утакмаци, о доброј и рђавог амбицпји, умешностп итп. За тим о дагању, освети, деобоју итд.