Просветни гласник

49" '

преглед школс:

дужност. Вш8§оп одбија то иримерима из других држава, ирошлошћу Француске нре оснивања световне наставе, и указивањем на сложене узроке друштвеног неморала. Нрогрес се не врши утицајем какве чаробне палице, као што ии жито не ниче, чим се семе иосеје. Треба савладатн много сила: наслеђе фнзичко п морално, читаве векове рада, утицај дрз*штва, државе и породнце итп. Може ли једна малена установа, као што је основна школа за кратко време извршитп препорођај морални, који ни црква за толике векове иије нзвела? Али данас иородица признаје школи овај Факт : деца основ. школе но својим идејама и осењима, навикама духа и тела и по начину рада н говора са свим се одликују од нешколоване деце. С погледом на средства циљ је сјајно достигнут, и ко озбиљно мисли, не може одрицати ову очигледност. Противници световног духа у основној настави споре јој моралну важност. По њима, морал се оснива или на ФилосоФији или на религији: прву деца неће појмити, друга је истиснута из осн. школа. Вијвзон налази да је обратно, јер морал је база на којој се оснива и ФилосоФија и религија. Само религија не оставља да морални иоступци произлазе из сватања дужности, већ ставља ван духа човекова силу, која треба да упути људе к добру. Међутим, напредак морални непрекидно се увећав; јер дух иобеђтје варварство, разум страсти и воља аиетите. Уиоредо с прелажењем из дивљачког стања у цивилизовано морална свест појачава. Место потптовања силе јавља се поштовање правде ; две велике идеје човечанске, идеја права и идеја дужности осветљују тамнине варварског света. Разликовање зла од добра усавршава се све више; осећање морално учвршћује се, док не засветли иред душом човековом онај идеал моралног савршенства о коме она често с очајавањем снева. Осовна школа мора се борити против егонзма, она мора стварати у деце љубав према раду, поштовање достоЈанства, оданост породици, симпатије према ближњима, патриотизам и друге врлине. Она то неће чинити теорисањем, ни излагањима разних моралних доктрина. Није њој главна циљ.да научи и објасни, већ да изазове љубав и рад. То нису иојмови већ убсђења, које она треба. да улије у душу дечју, и осећања која треба побудити у деце. Она рачуна и с идејама, али много више с емоцијама, навикама, примерима н свим оним што ствара у деце ваљане унутрашње диспозиције. Такав њен рад користи друштву људском, и ма како да је мален, он је велики с ногледом на средства којима се располаже. Треба да се дете развија у атмоСФери која садржи све елементе иотребне за морални живот. Нека деца слушају од детињства говоре о дужности, о савести, о добру и злу, о дужносима према себи п другпма, нека виде своје учитеље да раде у смиелу у коме говоре, па ће се у деце развити осећање правде, братске љубави. Није ту потребно да деад појме високе рслигијске појмове, нити метафисичке конценције о бесмртности душе, јер она могу да осете добро, ако им се на њ указује. Не треба децу лишити сазнања оних простих, јасних и познатих принцнпа, којина човечанство живи од како је коракнуло из дивљаштва. Основна школа н у моралу као и свуд;Ј, треба да остане на азбуци. Средства су доиста слаба, нацрезање велико а циљ незнатан. Али част и добро земље захтевају да се на-

их листовл 377

ставницн ма н по цену огромног труда одаду овом благородном послу. Свако напупттање но само да штстц појединцима, већ бије-ј и саму отаџбину. * На трећем је месту извод из беседе АЉег(;-а 8оге1-а, коју јо говорно на евочаној седници ноновног отварања универзитета у Лилу. Она се само посредно тиче наставо и васпитања, и тога ради нећсмо со задржати на мислима 8оге1-овим, ма колико да су оне за друппвене науке важне, н ма колпко да су погледи његови на проучавање историје и социјалних наука правилни. * Чланак „ Неколико рефлежсија иоводом извештаја Ес1. РеШ-а о народном иросвгАивању говоре о номенутом извештају, који је у прошлогодишњим, последњим свескама К. Рес1а§о§1дце изнесен, а о комо смо и ми говорили у „Просв. Гласнику", ириликом рсфернсања о В. Рос1а§.. Писац, Маипсе РеШббон допуњује нзвештај Е1;. РеШ-а у извеснпм тачкама. Тако у извештају се наводи да је у 1896.—97. год. бнле свега 97,313 народ. конФеренција. Али се не казујо колико нх је било у којима се јављао рад ириватно нницнјативе. РеШвзоп, нрема званичним билетену утврђују овај број на 400 (изузев Париз и Сењски детгартман). Нека би било чак и 1000, па н 4000 нпак со према огромном броју конФеренција у којима су наставннцн узели учешће овај број губи. То долази отуд, што лајици, ма колико да су одани омладини, страхују да им не пронадне предузеће. Уз то ваља имати на уму недостатак слободног времена, пропреке породичне ити. Инак, н ако је рад квантитативно слаб, квалитетом је добар. Говорило се махом о предметима нрактичне вредности, интересантннм, који не изазивају силну разн.олпкост мишљења. У пажњи да се не породо страсна и крајна мишљења и осећања, често се показало и сувише плашљивости у избору предмета и у начину и тону третирања. Врло су ретке комеренције на којнма се предавало што из сувремене историје, грађанске и моралне наставе. 0 самој великој револуцији једва се говорило у 5—6 предавања о филосоФима ХУШ-ог века, па и то задржавајући се вигае на приватном животу но на јавном раду једнога Болтера, Русоа и др. Сем тога ова предавања нмају мало васпитног а више књнжевног карактера, јер нреовлађује лени иол међу слушаоцима. Ипак треба н у тим књижевним лекцијама, бар кад је реч о ировинцији, више лектире а мање тумачења, а у томе се међу тим батп обратно ради. Пзветптај Е<1. РеШа напомињедаје у 1896—97. год. било 29,000 курсева за одрасле. Како Француска им 36.000 онштина, то значи да је 7000 општина би.то без ових курсева. Али како .је у већим варошима било н но два и впше курсева, то ће број општнна бсз ових установа варнрати нзмеђу 12000 и 15000. То су махом најсиромашније општино највише удаљене од цонтра друштвене активностн. У мпогим од њих поједине породице једва п да осећају потребу за тпколовање њихове деце, и не налазе да сем тшсмености и рачуна троба јопт н какво јаче образовање. Сами ученици, ако им је школа н иобуди.та љубав к умном раду, брзо изгубе ту наклоност живоћи својим уобп-