Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

383

су од гигантских птица и многобројних велаких снсара, које Фл. Амегино сматра као основу или иодлогу тердијарних сисара. Ова сисарска Фауна је најстарија Фауна Јужне Америке, коју до сад нознајемо. Студија кретацејске Фауне из Сев. Америке (Ларамијски слојеви) није оправдала наде, које су од ње очекиване односно сисарског развића. Бпле су нредстављене само две групе (МиННићегсиШа и Рап1о(;ћсг1а) и то ситнијим облицима, који се, наравно, нису могли сматрати као преци оних богатих, различних и јасно одељенпх Фауна терцијарних сисара. Подостајао је један средњи члан, који је, како изгледа, тек данас познат на основу радова ова два брата Амегино. Предео, у коме је нађена ова кретацејска сисарска Фауна, обухвата идући оздо на горе ове Формације: 1. Формацију шареног пешчара, без Фосила и вероватно кретацејске старости. 2. Гаранску 1 ) Формацију или црвене пешчаре с великим диносауријама; њена је дебљина 50—60 метара. Ови пешчарп нредстављају у доњем делу морске слојеве с 1лос1оп аг§еп1тиз; горњи део садржи мноштво костију од огромних диносаурија. Ове горње пешчаре иокривају глиновити слојеви, који су местимице с њима интеркалирани по неколико иута. Фауна, коју је нашао и онисао Фл. Амегино, и нађена је у овнм слојевима, названим, као што је поменуто, слојевн с пиротеријумом. 3. Једна патагонска Формација, нзнад које иду: сантакруцка Формација (одговара горњем еоцену), техуелшка Формација (доњи миоцен) и још неке. Изгледа по Амегину, да је гаранска Формација доиста кретацејска, јер је он нашао кости од пиротерпјума удружене с костима диносаурпја. Осим тога изгледа, да су Ј ибе нз ове Формације, по Смису Вудворду (коме их је он уступио на одредбу), типске кретаце.јске Форме. Најпосле цела Фауна и има у опште изглед старије Фауне. Број до сад познатих врста ове кретацејске Фауне сисара износи на 115. Они се могу груповати у 18 подредова, градећи 30 Фамплија и од прилике до 70 различних родова. Позпати часопис Иелие депега1е с1сз зсгепсез ригез е1 аррИ^иеез донео нам је у свом броју од 28. Феб. ове године из пера Д-р Ф. Гланжоа доста детаљан приказ ове Фауне (по њему је ова белешка и писана, али мп ипак не нропуштамо обратити пажљу колега на оригиналнн чланак), при чему нам је ставио на увиђај и приличан број најкарактеристичнијих слика њеннх. Као најважнији знак ове Фауне је то, што у њој нреовлађују копптари, којих је до три четвртине у оном броју врста, и деле се у врло интересне, искључиво патагонске групе, које су међу собом врло сродне, те их је врло тешко проучавати и разликовати. С друге стране, важно је и то, што су нпр. у овој кретацејској Фауни крезубице једва представљене п то само неколикнм врстама. А оне су, међу тим, играле врло важну улогу у терцијарним Формацијама Јужне Америке. Вреди истаћп још и овај важан Факат, да су разлнчне групе биле међусобно мање удаљене него у доцнијим добима. Оне су нарочито у зубима задржале заједничке карактере, због чега је њихова одредба врло тешка, да не речемо и 1 ) Названу тако по имену, мисдимо, јужно-америчких Индијанаца,

немогућна. Сам Амегино прича, да је врло често долазио у забуну, кад је нмао да разликује кутњак каквог токсодонта од кутњака тппотеријумовог или тилодонтовог или анцилоподовог или чак и мајмунског. Изглсда, да сви коаитари ове фауне конвергују ка једном једином тииу, што показује, да смо близу заједничке подлоге. Према томе, по свој прилици већ у каквом нижем етажу не бисмо могли повући границу разлпчних копитарских иодродова. „У овој давнашњој епоси, вели Амегино, било је већ мајмуна (примата), ннр. Ко1орИћесиб, ЕирИћесиз, удружених с лемуријама, а нарочито с адаписом, али су они били тако сроднп извесним конитарима (Агсћаеорћу1иб) из груне иротинотерида, да се готово непрекидно вежу за ове, док се, међу тим, обликом својпх кутњака приближују анцилоподима и тилодонтпма." Тако исто се стичу у једну заједничку нодлогу и копитари н ноктари. Важан је још и тај Факат, који нарочито истиче Аиегино, да су све ове кретацејске врсте биле пентадоктилне а нлантиградне. Зуби ових врста беху у онште у ненрекндној серији. Празннне између зуба иојавиле су се тек доцннје и врло је интересно видети иретка нашем коњу са скраћеном лубањом и без дијастеме. Ови иримитивни тииови нису показивали разлике између сечња.ка, очњака и првог кутњака. Осем тога нроматрање њихових зуба у оиште иоказује, да већина типова има зубе четвороугаоно грбичасте ; имамо дакле уцрошћене њихове горње новршпне у место компликације (сравни с овим Годријево дело у Жујовићевом преводу: Геолошко развиће сисара п то стр. 48. и 56. Београд, 1883.). Први сисарп у опште нису били ни свеждери нп месождери; њихови су кутњаци били са шиљцима или с нејасним грбама, а различни типови ових зуба тек су се доцније дпФеренцирали. Сви ови резултати Амегинових истраживања као да оиравдавају његово гледишге: да је Аргентина колевка спсара. Иеоспорно је међу тим, да су његова нстраживања изнела једну нову Фауну, битно различну од досада познатих Фауна ове класе. А. СтанојевиЋ,

Вештачко бојење цвећа. — \У. Вгбскћапк извештава, у „6агс1епег'б Сћгошс1е," о опитима, које је он чинио, с Нагпп§1оп-ом, на питању о вештачком бојењу цвећа, које је опет вршио иросто загњурив одсечено стабло у бојадисани раствор. Са шарлах — анилином, у воденом раствору, брзо се добија цвеће обојено црвено у свима ниансама; с индпго — кармином. има се плаво цвеће; а смеса ове две бо.је даје све пурпурне и љубичасте ниансе. Хурђевак (обичнији израз него „ђурђиц"), за 6 часова, обоји се нлаво и црвено; да се беличастом зеленкадину цвећу да истакнутија пурпурна боја, треба 12 часова; за исто време жуто цвеће од Азрћос1е1иб-а добије боју тамно-црвену; за зумбул, скрж (Сус1атеп Еигораеит Б.), лалу итд . бојење иде брже. У множине цвећа, бојење није једнолико. Често, сама је круница бојадисана, а чашица не (као и у ирироди). Код висибабе, бојење прави врло дивну ј нервацију. Такође врло лепи утисци добијају се с биљкама, којима је лишће ишарано бело. Осим тога изгледа да цвеКе тако вештачки обојено не свене и не избледи брже од обичног, ириродног цвеКа.