Просветни гласник

382

К 0 В Ч Е Ж И "11

датак годишњи од 600 динара. Они су иестални. Иочетна илата проФесорска је заокругљена на 2400 дин.; завршна је нлата 5400 динара — већа за 400 дни. од досадашње завршне илате. Она се добија н*>сле 30 година ироФесоровања. Чим Његово Величанство Краљ потпише овај закон, иочеће и његово извођење. У велико се спрема план и програми за наше преустројене школе. Са основном надом очекује се, да ће сада у нашим средњим школама настава знатно крочити напред.

Пројекат закона о народнид школаша ио свој нрилици изнеће се још овог сазива Народној Скупштини. Да покажемо у њему само неке интересније одредбе. Основно школовање траје пет година. Оволико ће трајати и ио сеоскпм школама. Заводе се грађанске школе. У њих ће се примати деца по свршетку основно школе. Грађанске школе имаће по варошима карактер занатлијских или трговачких школа, а по селима нољонрнвредни карактер. Оне ће бити школе које ћо сиремати своје нитомце за самосталан практичан рад и живот. Наставннци у овим школама биће Факултетски образовани људи и учитељи основних школа, који су провели 10 год. у основној школи и положили прописни исннт. Иочетна је нлата 1500 дин. са додацима за стан и огрев. Заводи се сталан надзор.' Станарина за учптеље одрсђена је према местима. Има је од 80, 60, 45 и 30 динара месечно. Последња је 110 сеоским школама. Курс за ручни рад. Већ је трећа годнна како се одржава за учитеље курс за ручнн рад, који се уводи у наше основне школе. Ове године нма на курсу око 30 учитеља. До сада их је било свега на том курсу блнзу 100. Са радошћу наномињемо да се ова новина уводи успешно у нашу основну школу, која се и овим већ приближује модерној основној школи у нанредннјнм државама. Нека је и са наше стране хвала свима нрегаоцима на овом тешком али благодарном нослу. Иољонривредни курсеви. Са радошћу помињемо да је госн. миннстар привреде наредио да се и ове године прпреде за учитеље осн. школа привредни курсеви у: Топчидеру, Краљеву и Букову. Учитељи имају бесплатан стан и 3 динара дневнице. Имали су бесплатан подвоз железницом као н посетиоцн курса за ручни рад. Са разлогом се надамо да ће ови курсеви знатно унапредити у народу нрнвреду.

У годишњем извештају о васиитању у Сјед. Ам. Држ. за 1894—95. има овај чланак, под насловом: СНаиЈапдиа. Историчар Холст упутпо је овакво иисмо једном свом нрпјатељу : „Идите на Нијагару и видите тамо највеће природно чудо у Америци; одатле отидите у Сћаи1ап(Јиа, и унознајте тамо интересне појаве на педагошкој и социјолошкој основи." 11а шта је то Сћаи1аидиа? То је 1. једно језеро, које лежн 85 миља далеко од Нијагаре, а 700 стопа изнад Еријског језера, у шумском брдовитом нределу. 2. Варош, која је основана у седамдесетим годинама, на обалама тога језера, са неких 500 вила; а главна им је зграда

грдна гостионица .. АШепаеиш" н амФитеатер са 6000 седишта. 3. Стална колонија за Фернје и летња школа за децу и за одрасле. Осниваоци су свега овог иодузоћа носедници, којн не тражс никакве -добити. Сви се сувишцн употребљавају на угодно живљење у Сћаи1агк(иа. Тнме рукује нарочита управа, која се оастоји из 24 члана. Кад почну школске Ферије, онда иду тамо из целе Уннје носетиоци, и то иородице заједно с децом. За малу таксу (од које су учитељи ослобођенн) добивају онн грађанско нраво у Сћаи1аидиа, за месеце јули и август, те имају удела у свему што је тамо добро. Сваког јутра за време сезоне излази један лист, н он објављује дневни програм. Од 8 сати из јутра, па доцкан у вече ређају се нредавања знатних људи п вежбања у музицн. За младеж има такође курсева и удружења за купањс, нливање и веслање но језеру, за излете у шуме и околна брда. Дечаци и девојчице воде се у гимнастичке шетње и гимнастнчке игре, а ради поуке из Ботанике и Зоологије иде се у шуму, и то све нод педагошким надзором. За нредавање набављају се научници, а гимнастнчким вежбањима и играма руководе стручна лица. Свака породица може слободно да ради но свом нахођењу, али неке су одредбе за све обавезне. Као: забрана свпју алкохолних иића, картања, нгранке, а наређује се недељом иајпотнунији мир. Недељом се држе религијска нредавања, ну у њима се износи оно, што је заједничко у свима вероисповестима. Ко не може да дође у СћаиШи^иа, к'њему дође она сама. Ио овом начелу раснрострта је мрежа кроз целу Унију, те се свуда ради ио утврђеном ирограму. Кроз девет месеци мора свакн члан да посвети по сат на дан лектири; књиге су прописане. Ко је 4 године издржао те одредбе, добива степеп одликовања. Сћаи^ап^иа је на тај начин ностала као мода. С тога нема ни једног већег места у Америци, у коме не би било једне мале Сћаи1;ашјиа. На тај начнн је из једног малог места учнњен важан нокрет у обласги насгаве и васпитања, чији се замашај не може добро оценити. Доб.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Кретацејски сисари из Цатагоније. — Браћа Карло и Флорентиио Амегини, познати геолози и налеонтолози (Карло је геолог, а Флорентино палеонтолог) из Аргентпнске републике у Ј. Америци привуклп су особиту пажњу свнх палеонтолога својим скорашњим открићем једне нове фауне кретацејских сисара. Још 1888. Фл. Амегнно је објавио из Северне Натагоније особиту сисарску Фауну, која је бнла у тесној вези с динотеријумом, а у којој је он означио као најважннјег представника једиог особитог сисара: Руго1ћепиш-а, те је по њему дотичне слојеве и назвао слојеви с пиротеријумом. После многих путовања у овај дивљи, врло пуст и брдовит нредео, у коме чак нн пијаће воде нема, већ се мора из огромне даљине доносити на мазгама, Карло Амегино је могао дати тачне податке о геолошкој природи слојева с пиротеријумом и скуиити мпоштво костију, које је ио том његов брат проучио н научном свету објавпо. Костн