Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

381

ГЛАСОВИ 0 ШКОДАМА

Шкоде у Енглеској 1 ј <>!н 1 о 11 8 с 1 н)о 1 о? ЕИ псв ап(1 Кос1а! РћПо8орћу. — У Лондону је отворена прошлога лета пгкола на науку о моралу и социологији. Циљ је овој школи, да обради содијалие нроблеме с гледишта исихологије и етике. Нарочпта се иажња обраћа на иову содиологију . у питањима васнитања и на философску аиализу друштва и Функцију његових органа. Сада се намерава, да се отворе засебни „разреди" за учење разних грана ФилосоФије, и да се за то доведу учитељи из ОксФорда и Кембриџа. Недељна јавиа предаван.а за свакога биће у вези с овом школом. * * * РвФорле у настави. — Ове године много се ударило у реФорме у настави, нарочито у овим тачкама: 1. Историја неће више бити обавезна на гимназијама, већ ће битн необавезан предмет. 2. Вероисиоведне гимназије изједначиће се са јавним гимназпјама. 3. Девојке морају имати приступа у све јавне гимназије и реалке. 4. Средпа настава, која толико година очекује реФорму, мора се једном изнова преуредити, а тако исто и плате учитељима. 5. Мора се пзвршити нромена ираиила иромоцнје за университете, те да могу бити промовисани и он11 слушаоци медецинског Факултета и Факултета природпих наука.

Школе у Шведској Педагошка Библиотека. — Ова је библиотека оспована 1885. године у Штокхолму, и тада је имала 2854 дела. Од тада је нарастао број дела на 14.600. Ту су дела: 1) 0 раду на васпптању и настави, п то новпне и часописи, извештаји са скупштина, школскн закони и наставни плановп, извештаји о стању школског особља, школски извештаји, даље извештаји о школском материјалу, о школскпм зградама, школској хигпјени, о историји васпитања и наставе итд. 2) Школске књиге. 3) Литература, која служи учитељима и учитељицама за нриирему или за студију у интересу наставне службе. Чпм се број дела увећао, одмах је новећан број оних, који су узимали књиге на проучавање. * * * Више приватне школе у Шведској стоје сваким даном све боље и показује им се иажња са свију страна. — Лицеј за девојке пма 189 ученица (15 учитеља и 22 учитељице); нређашња Бесковска школа пма 227 ученика (23 учитеља и 4 учитењпце); Валнијска школа има 220 ученица (18 учитеља и 13 учитељица); Алинска школа 403 ученице (17 учитеља п 21 учитељицу); виша девојачка школа у Естермалму 250 ученпца (12 учптељаи21 учитељица); у Сендермалму 210 ученица (6 учител.а и 16 учитељица); у Кунгсхолму 92 ученице (5 учитеља и 11 учитељпца); Арпа Сарштремер школа 123 ученице (3 учнтеља и 23 учитељице)

и у Атенеуму за девојке 334 ученице (3 учител>а и 23 учитељице) — свега заједно 2280 ученика и ученпца.

Шкоде у Америцк Лечење деце, која беже од школе. — У Њујорку постоји нарочита школа за децу, која избегавају школу. Кад даду каквог дечака у ту школу, одмах се одређује извесна сума, коју дечко мора зарадити, пре но што изиђе из те школе. Сума се одређује тако мала, да је може зарадити за 2—3 месеца сваки иоле вредан дечко. Њему се плаћа за све, што ради; ако је лен и небрежљив, или ако пкакву погрешку направн, кажњава се новцем. Наравно, сам мора да плаћа храну, али и поред те забране, може он да дода новаца у одређеном року, те да га отпусте, само ако се веома добро влада. Овпм се жели то, да се деца навикну на озбиљан и правилан рад, те да не налазе више воље за бежањем од школе. Зарађени новац исплаћује им се у боновима, који вреде 1, 2, 5, 10, 25 или 50 пара динарских. За дечаке се отвара штедионида, у коју ће моћи да улажу свој новац у боновима. * * * Слободна предаваља у Њујорку. — Поред слободппх вечерњих школа, у Њујоршким васннтним заводпма велику улогу играју сваком слободна иредавања. Теме су из свију области наука. Ове годпне установљени су поред појединих иредавања и цели курсови. Нлан је наставе у тим курсовима: Американска историја, нсторија Њујорка, историја музпке, романтична музика, Астрономија, Фпзпологија, Хигијена, ипдустрија, американска поезија, топографија земље, иредавања о грађанским' правима и о државном праву. Има п курсова за женске, који се држе недељом у вече у вези са вечерњом великом школом за жене и девојке. Планирају, да се ус.танове одржавања вечери за дискусију, као и веза са јавним библиотекама, музејима и ботаничкпм баштама. * * * Основна настава у Аргентини. 1896. године било је 3788 основних школа са 370 961 ђака и 9035 учитељских снага. *■ * * Школе у Чили. — По званичном нзвештају у Чили је било 1895. године 6 учитељских школа, 73 средње школе, 1175 основннх школа и 29 вечерњих школа. Т>ака је било 114564. Наставника у основним школама било јс 1428.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Пројекат закона о средњим школама прпмила је Народна Скупштина са незнатним изменама. Број средњих школа остао је једанаест. Плате су наставничке смањене. Директорн прве класе нмају систематске плате 6000 дин. а не 7000 дин. као што је било предложено. Додатка на квартирину неће имати. Дцректорн непотпуних гимназија пмају своју нрофесорску плату, коју имају према годинама службе, и до-