Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И 'Ј»

Учитељу је учењс супце, које светли ученику је иак често суице, што пали. Као што телесне неправилности, које се у раном детињству истом показују, касније ружно израшКују , тако је и са неправилностима моралнпм. Ал и као што љубећа мати не губи одмах наду, да ће њезино дете ипак лепо бити, тако не треба ни васпитач да мисли, да свака неупутност, осетљивост или пркос или немарност или сами почеци склоњености на неистину, и што би се још ту дало навести, значе, да је веК утрвен пут неиравилностима развијена карактера. У истиии и на телу много што шта зарасте, равнотежа се ностпгне, а унутрашњост јо човекова још у бржем току но спољашност. Но свем се чини, да у иедагогији вреди што и у ратној вештини. Не везује се впше успех у садашњости за радове појединаца, но за обазриво склапање и разређивање снага и маса, за техничко уређење целине. Ако .је тако, то је та паралела још утешна. (На сваки начин, да разлика између смерова рата и васпитања није сасвим незнатна). Коменски —• аојединац, који све смишља, находи, изводи и један екуи, који је далеко од тога, да га разуме, цени, следи његовим мислима, оживе оно, што је он у духу као живо посматрао! А данас отприлике обратно, скуп, који на педагогијском пољу ради с отвореним очима, који је вољан и уме остварити што ваља, који велике ногрешке све више н више уклања и савлађује који напредује и хоће да нанредује, — али без појединца, који би велике нове мисли смислио, који би унео властиту светлост у област свега сумњивога и расветлио је, који би кроз лабиринат укрштајућих се стаза просекао широк пут. КереННо е§1 та1ег б^шШгшп. Зашто та^ег ? Она је илодна, у њој се зачињу клице, из којих се развија право растење, из којих избивају иове младице унутрашњега образовања, оиа храни дух на здрав начин и чини, да задобија већи обим. А противност, — нагла промена предмета, узгредан додир разноликих ствари, доноси собом бесплодност, двоструку бесплодивст, остаје без нлода и чини, да снага за примање у опште изумре. Као што се од невоље чини врлина тако се приликом и од врлине ствара права невоља и тешкоћа. Код многпх је учитеља врлина научено-

ети тако велика, да им зачудо тешко пада, да им настава буде ироета. Алн сресгво за савлађивање те тешкоће није, да се нанусти или олабави дух иаучености, но да се педагогијском вештнном постигне равнотежа. Између обеју — научености и педагогијске вештипе — треба да постојн жив узајаман однос, они треба да нам ириказују м еђу собом једну врсту брака. Многи се учитељи чуде, како је мало остало у сећању ученика од онога, што се у школи заједничкн читало или предавало. Али лектира не беше жива, предавање беше без пластике, иред очима учениковим не оживеше ликови, догађаји нисујасно истакнути, све беше илитко и само речи, — једва живо у истом тренутку, а за сећање као и мртворођено. Има људи, па и међу учитељима, који некако не могу стереоекоиски да гледају. За њихово сс око чини, да је целокупно научно градиво равна површина, као каква земљоппсна карта без рељеФа и шраФОвања, и није никакво чудо, ако ни у својој настави не могу ништа иластички да истакну, те с тога ни слушалац не осети драж облика. Поље је, на које се ово највише односи, историја, али нема ни једне струке, код које се не би ова махна сажаљиво осећала. По неки се нут може појавити, где око утонуло постојано н јако у уско написане листове науке, а није навикло, да нзмеђу њих гледа у слободу и у живот. Добро се правило пшКит поп ти11а може и рђаво нрименити, и у лажној дословности узети. На једном н истом предмету предузети сву могућну образовну радњу и не одустати од тога, док разуму није послужио за свако могућно вежбање, лажно је тиКит, привндно тиКит, које се пзједначуЈС са забрањешш тиНа. У извесним ће случајевима потпуно примање, потпун утисак иотиуне целине бити истинско шиКит. Ко уме — н.пр. у историјској настави— живот да улије у наставу, сме своје градиво и проширити, сме много предавати, не мора се савлађивати, да се што више ограничи. Што је живо лако находи простора у духу. Ко сухо и нлнтко нредаје, ко кроз песак са ученицима гаца, код тога је сваки вишак зло, а ограннчење највреднија врлина или шта више пронис, који треба са озбиљношћу одржавати .