Просветни гласник

404

НЛУКЛ и нлстлвл

ЕтпсИшпц шк1 УепуаИипд (1сз ћбћсгсп бс^шћусбепз 1и с1ег Ки1(;иг1ап(1егп \ оп Еигора тн1111 Хог(1атспка". Мипсћеп 1897.) У одељку, што је за овим, нсписана су из ове књиге она места која имају везе с иитањем о књижевној настави у средњој школи. II. Ево како се изводи књнжевна настава у разним евронским земљама: 1. Пруска. Намера књиасевне наставе овако је одређена: „Лакост у усменој и писменој унотреби матерњега језика, унознавање са пајзнатнијим одељцима историје немачкога песннштва н народнога чуства особито увођењем у германске каже и у она узорита дела немачке књижевпости која су за школу понајзнатнија". — Нрема овоме књижевна настава изведена је овако: Разред 1Уб) (поред граматике). 0 песпичким обдицима прочитаних састава. Разред Ша (поред граматике), Песничка лектнра истиче се више, особито дирска и драматска врста (Шилерово ,Звоно" — Дел"). — Индуктивне ноуке из појетике и реторике. РазредИб. Чнтање: „Девојка Ордеанка", „Мина од Бармхиносна", „Херман и Доротеја". Проста тумачења, да би се објаснило песничко дело. Газред Па — 3 часа. 1. Увод у Нибелунге. Поглед на нордичке каже и на германскс крурове кажа, на днорску епику и лирнку. 2. Кратак ноглед на све врсте песништва. 3. Читање драма („Валенштајн", „Гец", „Егмоит"). Газред 16 — 3 часа. Слике из историје немачке књижевности од почетка XVI па до краја XVIII века. Читање: расправе Л.есингове, оде Клопштокове, Шилерове и Гетеова размишљачка лирика; драме: „Ифигепија", „Невеста из Меснне". — Новији песници. Газред 1а — 3 часа. Слике из живота Гетеова и Шилерова, слике из живота њиховнх најславнијих сувременика и знатннјих новијих песннка. 2. Чптање: „Хамбуршка драматургија", — читање драма, особнто Шекспирових (у иреводу). У три најстарија разреда учепици раде предавања о садржини знатнијнх дела и о лшвоту нојединих књижевника. 2. Баварска. Намера наставе: „Поузданост у усменој и писменој употреби матерњега језика, ноглед на главне појаве језичкога развића, упознавање са главннјим епохама књижевности н познавање најглавнијих уметничких облика песничких и прозних".

Газред У. (поред осталога). Најзнатнијс врсте стпхова. Газред VI п VII (по 2 часа). Енске и лирске врсте: Клоншток, Хердер, Фос, Гете, Шнлер, Биргер, Кернер, Уланд. — Исторнска проза. — Главне стране строФе. Газреди: VIII (3 часа) и IX (4 часа). 1. Чнтање: теже лирске несме, немачке драме, Шексннр, прозне расправе, знаменнта дела беседннчка. 2. Историски преглед немачке књнжевиости с подробннјом обрадом најзнатнпјнх нисаца из новије класичне еиохе. — У VIII. Одабрани делови из Ннбелунга, и Гудрун, као п неке песме Балт. од Фогелвајде. 3. Виртенберг. Газред VII. Жнвот и дела Ф. Шплера (и Уланда). Иојетика. — Чнтање: „Тсл" (Уланд: „Херцег Ернст".) Газред VIII. Увод у историју пемачког језика и немачке књижевности. Читање Нибелунга и Гудруна. Газред IX. Историја немачке књижевпости до Биланда (или до Лесинга), особито дворски еп. Газред X. Историја немачке књпжевности од Билаида (Лесинга) до Гетеопе смрти са читањем драма, лирских несама п погодппх прозних дола из класика. 4. Аустрија. Намера наставе: „Окретпост н статистичка тачност у ннсменој и усменој употребп језика радп исказивања све ширега круга ученпкових мисли, историско познавање онога што је најзнатније у народној књижевности; из тога се развија карактеристика главних врста уметничких облика прознпх и песинчкпх". — У сваком разреду по три часа. Газред III (поред граматике). Чигање с особнтом пажњом на стилистичку страну. Газред IV (поред граматике). Основи метрике. Газред V. Читање с особитим погледом на карактеристику епске, лирске и дидактичне врсте. Газред VI (3 часа). Пзбор из Нибелунга н из Валтера од Фогелвајде, Клопшток, Лесинг — с особитим погледом иа карактеристнку стилистичких облика. — Нацрт исгорије књижевпости (са нравога историскога гледншта) од ночетка на до времена када отночпње лериода бШпп шк1 1)гап§, исцрпиије нарочито онде где долази и читање. Газред VII. Читање: Хердер, Гете, Шнлер. Историја књпжевности до Шилерове смрти. Газред VIII. Читање: Гете, Шилер, Л.есннгов „Л.аокон" и избор из „Хамбуршке драматургије".