Просветни гласник

НАУКЛ и

настлвл

405

— Историја књижевиости до Гетеове смрти. Похмед на развитак немачке књижевности у Аустрији у XIX веку. Гридпарцер. 5. Француска. Средња кдасична настава у Француској тесно је везада историју Француске књижевности са граматнчном наставом. Проучавајући граматику и синтаксу свога матерњег језика, ученици Француске средње шкоде кроз све разреде чптају и објашњавају одабрана места из прозних писаца и песника. У току гимназиског шкодовања ученици прочитају тридесет деда знатних писаца, пе рачунајући изводе, оддомке и збирке писама. Овако обидату дектиру прате и поуке из књижевности. Тако: 1'азред IV — основна знања о стиховима и кратке биограФије инсаца (нри објашњењу текстова). Газред III — оншта знања из књижевне исторпје (онет уз текстове). Газред II — историја грчке и датинске књижевности, а посде тога исторнја Француске књижевности до смрти Хенрика 1\' (15 часова с испитивањем). У посдедња два разреда књижевне анадизе француских писаца. 6. Италија. Гимназнја. Газред IV. (5 часова). Читање; 'стидистнка и реторика с вежбањима (обднк периода, чистота и тачност израза, Фигуре, версиФнкација). Газред V. (5 часова) Читање; увођење у разне врсте композиција прозних п песничких; вежбања. Л ицсј . Газред I. (5 часова). Читање; објашњење Дантеова Пакла; историја књижевностн до преиорођаја. Газред II. (4 часа). Читање; објашњење Чистилишта; књижевност до времена Аркађана. Газред III. (4 часа). Читање; објашњење Раја; књижевност до смрти Манзонијеве. 7. Иортугалска. Газред II. (поред граматике). Објашњење најпростијих Фигура. Газред IV. Чнтање: ирве песме нз „Лујизи.јада." Стндистика у најпростијем обдику. Газред V. Читање: остаде несме из „Луизнјада." Метрпка. Деоба књижевних обдика. Газред VI. Читање: дирика од XVI века досада; јуначно комична песма; анализа и избори нз Хисопа. Псто у драми (особито са Гаретовим драмама). ЕпистодограФија (Камоес, Фереира..,). Новедистика (А. Негсп1ано: „Геп(1а8 е иаггаПуаб").

Пзнадажење (на часу) пдана, основне мнсдн итд.; као н догичких н стндистичких особина; историске п биографске напомене. — У драмн: композннија, основна мисао, карактеристика радних дица; извођење, стварање запдета, еиизоде, највећн судар, обртна тачка, катастроФа (објашњење увек стварно и изведено из текста). Газред VIII. Читање драма: од А. Фереира до Хида Висента. Геторика (беседа Фереира, парламентарнн говори пз прве уставне еиохо, особпто Гарст и Магалаест. Историја и путописи од Гоеса до А. Еркулана н Гнбела до Сидве. — Читање и изводи пз старије књижевности до 1520 године. Завршетак деобе песничких обдика. Историја нортугалске књижеипостн, основана на резултатима целога читања; нешто о утицају страних књижевности. Бнографцје само оних пнсаца, који су доста читаии. 8. Русија. V разред. Читање н анадиза (с обзнром иа језнк, стнл и облик) деда старе руске књнжевности (XI—XIII век) п усмене народпе књпжевности (еиске народне песме, нобожнс песме, историске песме). VI разрсд. Читање и анализа дптерариих деда XVI вска па до Карамзипа. VII разред. Читање и анадиза дитерарних дела XIX века, од Карамзина до Гогоља. VIII разред. Кратка систематска теорија стида; ноезпје и нрозе; читање узоритих дела депе књнжевности, и руске и стране. 9. Угарска. III разрсд. Мстрика. Читање: спев Бдадисдава Салаја „Уиад Татара у Угарску." IV. разред (4 часа)читање: Арања „Тодднја," објашњење садржине, састава и особитости несничког иредстављања. — Прозно чптање: описи, прнче, сцене и дакше биографије. — Општа правида о стнду (природност п јасиост израза, живост и јачина представљања, у онште наука о елокуцији). Ближе иосматрање раздике између песпичког и нрозног представљања. — Квантитативан стих. V разред. (3 часа). Песничко читање: ромапце, баладе, лирске песме с објашњењем: Прозпо чптање: днјалози, писма, расправе, мања беседннчка дела. — Општа правила о писменом*саставу (наука о дпспозицији и о инвенцпји) — Додатак несничкој дектири: Опгата метрика. VI разред. (3 часа). Читање: „Кориодан" иди „Јудпје Цезар." Бећа беседничка дела и нсторнске расправе. — Геторика: теорија прозних врста с