Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВЛ

407

жевна теорија, која се много пута учи без разумевања и на памет. 1 ) IV. На завршетку овога чланка ставићемо нацрт ирограма за књижеину наставу. Он је тирађен у духу сувремене европске паставе, а нрема развијању наше народне и културно књижевности. Нижа гимназија Како је штпво основа за ироучавање матерњега језика, то за читање треба везивати и објашњења о исказивању мисди, о саставу чданака и о књижевиим обдицпма. Ова прва и најгдавнија знања из стилистике, реторике и дитерарних обдика треба да чине круг, који ће се ширити правом књнжевном наставом у вишој гимназији. То ће бити поуздана поддога, на коју ће се успешно осдањати проучавање народне и уметничке' књижевности. III. При читању чданака из читанке • кратка објашњења пз реторике и појетике. Писменн задаци — описи природних предмета н појава. 1 Причање догађаја стварних идп измишљених. — Домаћа вежбања у обради прииоведака и описа. IV разред. — Читање с погдедом на гдавне особипе раздичних песничких врста. Основи метрике. — Учење на памет одабраннх и протумачених места из „Горског внјснца" и из спева „Смрт Смаид-аге Ченгића." Писмени задаци. — Причања н шнрења према прочитаном. Извођење садржине већих састава. 06') Питање о иисменим зададима најбоље је изБедено у у 1'ранцуској средњој настави. То се најлеише види ио теуала за иснит уредости. Ево како с.тоје задаци за бакалореат по садржини. Осам стотина задатака, који су за седам година (1881—86) задани свима Факултетима Француским о

испиту зредости, расиоређени су ио врстама овако: Ј Књижевии иредмети дијалози 12 реторика и принципи литерарпн • • 14 паралеле 18 слике 27 беседе и похвале ■ • • • 32 историја књижевности ..../.. 37 иисма . . . .' 58 литерарни облиди 74 амплификације 82 аиализа и кн.ижевна крнтика .... 294 II Историски иредмети римска историја 11 стара историја 13 средњи век 18 пова историја 134

Извађено из кн.иге »Еа сотрозШоп 1'га11(;ајае" од Јатез СогЛатт. Седмо издање. 1893.

јашњење посдовица примерпма из живота. Просте расираве о обичним ставовима. — Све по унутству. Рад о распусту — утврђивање свих оних народних и уметничких песама, које је учепик учио на памет у нижој гимиазијн. Виша гимиазија Књижевна настава у вишој гимназији тежи, да учепика упозна с духом народне књижевности сриске и с ироизводима уметничке књижевпостн, како би ученик што боље видео напредовање књижевпога рада и иознао његов историски развитак. Писмени задаци морају нотпомагатн ову намеру, вежбати ученика у живој и тачној употреби матерњега језика, изазивати и крепнти његово умовање. Кратак нрегдед књнжевпе теорије у VIII разреду скуниће у цедину све гдавне ознаке дитерарних обдика. Ученици ће тако познавати уметничку вредност наше књижевности, проучити некодико страних деда и пречистити свој укус. Vразред. (3 часа) Увод у књижевност. Усмена и писана књпжевност. — Старо-сдовенски језнк. Буквпце. Рад Ћирида и Методија. Забавна књилсевност (прича о Адександру Ведиком, прича о Тројанској војни, Варлаам и Јоаса®...). АпокриФна и богумидска књпжевна радња. Суиска народна усмена књижевност. — Увод. Постанак на,родних умотворина, деоба и њнхови односи. — Народне гатке. Објашњење сдичностн у гаткама разних народа. Народне ириповетке; њпхов нредмет; врсте. Народне посдовицс. Народне загонетке и питадице. Народне песме. Бугарштице и гусларске песме. Карактеристика свакога кода и круга. — Дирске, обичајне и побожне народне песме. Сав говор пропраћеи примерима; особиту пажњу треба обратити на гдавне особине нојединих умотворина народних. Спољашња страна народних умотворина. Стидске особине. Фигуре. Унутрашња страна пародних умотворппа етичка вредиост. Читање одабраних народнпх умотворпна с објашњењем намера, извођења и исказпвања. Писмепп задаци. — Садржипа пародних умотворина, изведеио опширније иди краће (само идаи). Црви покушаји да се оцене народне умотворние. Расправе о обичнијим ставовима. Оииси. VI разред. (3 часа). — Увод у српску писаиу књижевност. Деоба. Стара књижевност. Иридпке под кој. та се започеда писмепа и књижевна радња. Гдавннјн њи-