Просветни гласник

408

НАУКА И НАСТАВА

жевниди с карактеристиком њихова рада. Оиадање књижевности. Летоииси и родослови. Средпа књижевност. Прилике под којима се заиочела песничка књижевност у Далмадији п у Дубровнику. Преглед рада главнијих песпика (до труса) с особитим погледом на развитак и карактеристику појединих песничких врста (црквена драма, лирика, епска песма, посланица, маскерата, пастирска драма, комедија). Кратак преглед појетике. Уз то читање једне драме Шекспирове („Јулије Цезар" или „Кориолан") н једне драме српске (Јакшићева „Јелисавета" пли Л.азе Костића „Иера Сегедииац"). х Гитање и анализа одабраиих места из наших старих и наших дубровачких књижевника с обзиром на језик, стил и облик. Нисменн задаци у вези са чптањем писаца. Мања вежбања у обради беседа. Писма. Слике. Карактерпстике. VII разред. (3 часа). Опадање дубровачке књижевности. Калић. Књижевна радња у Хрватској и у Славонији. Нова књижевност (онширннје). — Увод. Славено-српски иравац. Доситије Обрадовић. Дукијан Мушицки. Милован Видаковић. Сима Милутиновић. — Објашњење сувремених ираваца књпжевних, којима су се одавали ови српски нисцп. Вук Караџић и његова реФорма. Читање и анализа одабранпх места. Писмени задаци у вези са читањем ппсаца. Вежбања у обради већих и тежих беседа. Расираве са историским предметом. Рад о распусту — читање одређенпх ппсаца. VIII разред. (3 часа). Развртак најновије књижевности српске, од године 1847. па до 1878. Брз поглед на сувремене појаве књижевне. Чптање: Бранкове песме. „Горски вијенац." п „Шћепан мали." „Два идола." „Приповијести" С. М. Љубише. Драме Косте ТриФковнћа. Песме Суботића, Прерадовића, Јакшића, Змаја, Ј. Илића, Каћанског. Кратак преглед књижевне теорије, везан са читањем узорптнх дела стране књнжевпостп. Ппсменн задаци. — Књижевне карактеристике п поређења; анализа рада појединнх лпчност.и у знатпијпм делима; расправе о намерп н нзвођењу угледних песннчких дела.

Мисли о задаћи и важносЈи естетичког васпитања, с погледом на историју васпитања и примену у васпитним школама од ироФ. д-ра Стев. М. Окановића 1 )

У В 0 Д Са разноликпх тачака гледишта може се посматрати задаћа нашег рада, а те су тачке гледишта толико разиолике једна од друге, да би се са једних и мпсли у овоме раду морале сматрати као погрешне, а са других као ваљане. С тога је пре свега излагања потребно да изнесемо гледпшта, којих смо се придржавали у овоме раду. 1. Пре свега исторпски део извесног одсека науке о васпитању може се изнети на два начнна. Првн начпн захтева биограФско излагање великих педагога и њихових система, а за тим се око тога као око неког стожера свија културно-исторнска грађа, која битно условљава васпитнп развој извесне епохе. Тај је нравац старији и у немачкој литератури су му главнији представници Шмит г ) и Раумер, 3 ) а нарочито овај други. 4 ) Други је нравац млађи, али оправданији, јер покушава да пзнесе, како се једна система, једап тнп васпитања развијао из другога у вези са свима чињеницама, које условљавају васпитање. У томе правцу педагози историје пе воде коло, већ стунају у позадиицу и сматрају се само као једна чињеница, која у маси друштвених прилнка ређе ступа па површину'као нокретач духовног жпвота, већ је чешће само носнлац идеја, које су се развиле н сазреле у истом друштву. Овај други иравац разлагања историје васпитања заступа у немачкој литератури између осталих и Вилман, проФ. прашког свеучилишта, који у својој дидактици нзноси „исторпске типове образовања," 5 ) а нарочито Шилер, проФ. педагогије на свеучилишту у Гисну. 6 ) ') Рад за проф. исаит, одењен једногласно одлмчно. Овде се штамиа с малим изменама. 2 ) КагХ 8сћтгп(, Ое8сћ1сћ1е Лег Ра^а^о^Јк. 4 књ. Треће издање ирииремио ТГ. КсНћеп, 1872—1875.; четврто ириредиди ЂШев и Наппак, 1890. 3 ) К. V. Ваитег, Оевсћ1сћ(;е с1ег РаДа§'о§1к. 5. Издање. Ои1ег81оћ, 1877—80. 4 ) — »Ипак Раумер нам не иружа систематичко излагање, већ низ описа живота великих педагога и с њим у вези историске прегледе.* Ср. 1)г. Негтапп 8сШ1ег. ГЈвћгћисћ (1ег ОезсМсЈИе Јег Рас1а§о§1к. 3. Издање. Бе1ргј§, 1894. Стр. 3. 5 ) ОИо Ц г гНтапп, Б1(1акИк а1з ВИ(1ипд81ећге. I. Егз1ег Аћ8сћп1И: Б1е §е8с1псћШсћеп Туреп Дез ВП(1ии§8 \уе8еп8. Стр. 99—426. — Вгаип8сћ\уе1§, 1894. 6 ) Види већ иом. ЈХећгћисћ (1е1' ОсбсМсћ1е (1ег Ра(1а§о^к .«