Просветни гласник

ЖАУКА И

НАСТАВА

409

Ми смо се у овом раду прн историском раллагању придржавали овога правца и покушали смо, да данашње погледе научне педагогике на естетичко васиптање изпесемо као последицу дугога, истина не непрекидног, историског развоја васпитних погледа. 2. Од мање је важности већ друго питање о историји васпитања, а то је, да ли треба историски део једног васпитног питања изнети ире теориског дела или аоеле. Првога се правца придржавају у главноме привржедици традиционалне педагогике, а међу њима понајважНији је Кер, сауредпик једне историје методпке иојединих наставних иредмета; 1 ) из кола ириврженика паучне педагогике њима се придружује Вилман у своме већ пом. делу, а од еклектичара Шуман, који у своме „уџбенику педагогије" претходно изиоси ,историју педагогике"-), а затим „систематску педагогику и школски рад." — Други пак педагози траже, да се историски део изнесе увек после теориског, пошто за посматрање исгориских чињеница треба нрво задобити критеријум за пресуђивање историских појава, а тај нам критеријум пружа теорискн део, који с тога и мора претходити историском делу. Највећи приврженици тога правца јесу Рајн , проФ. јенског свеучилишта, 3 ) и Керн, који за излагање историје педагогије тражи иедагошко гледнште. 4 ) За наш рад је ово питање од мање важности, али уевојирши начело, да је садашње васпитање, како нам га наука о васпитању изиоси, историски развијено из васпитних типова, који су садашњици претходнли, и да поједине васпитпе чињенице нрошлости треба ценити не с критеријума садашњице, већ из оног времена, када су се јављале (иошто се у то време нренесемо), — то ћемо и овде прво излагати историски, па онда теориски део. 3. Иређемо ли с историског дела на теориски — сретнућемо се с безбројно разних гледишта и праваца. Сва та гледишта могу се поделити у две груне: 1.) гледишта научне педагогике и 2.) гледишта ненаучне педагогике. Није наша задаћа да тачно обележимо ни прву ни другу групу нити разне прелазе еклектичара од једне групе к другој, већ наглашавамо само, да ми стојимо на гледишту научне педагогике, којој су карактеристи') Кећг, 6е8сМсћ(;е с1ег МеЉосНк. 6о(;ћа, 1889. 2 ) Ђг. Ј. Сћг. ОоШоЂ 8сЈштатг, Бећгћисћ с1ег РаДаЈО§1к. I. ЕЈп1еИип§ шн1 (Је8сћ1сћ1е (1ег 1 Ј ас1а§о§1к пи(, Ме181ег81нскеп апа с1еп рас1а§о§18сћеп Ме^зЈетегкеп с1ег уегбс1пес1епеп 2е11еп. 9. Иадање. Напоуег, 1891. ®) У иредаван.има иисду ових редова. 4 ) Иегтатг Кегп, ОгшмШзб с1е.г Рас1а§о§1к. 5. изд., припремио ЛУШшапп, ВегИп, 1893. с. 13. просветни гдасник 1898 г.

чне основе: а) једипство циља у јакој, свестраној н моралној вољн, оличеној у моралном карактеру и с тнм у вези јединство духа, на супрот приређених васпитних задаћа ненаучне недагогике, које би одговарале разним „моћима душевним" ио старијој психологији; 6) циљ у самом васпитаннку, у његовом духовном образовању без обзира на његову проФесију, на супрот циљева ненаучне недагогике, који леже ван васпитаника; в) критеријум за поставку педагошких закона позајмљен из нсихологије као науке о унутарњем — непосредном — опажању, на супрот резултата практичке употребљивости; г) строга систематичиост у низу узрока н последица велике педагошке зграде на супрот самих правила, која су праксом опробапа (али не и психолошки објашњена) и изложена без системе и логичпости. Но и сама научна педагогика, почев од њенога основаоца Јована Фридиха Хербарта (1776 — 1841) па до данас, није остала једна и иста код разних њезиних приврженика, већ се поделила у три правца. У први и најстарији иравац (ортодоксни правац у научној педагогици) долазе Стој, 1 ) Керн 1 ) и други. Тај се правац још чврсто ослања на основаоца научне педагогике — Хербарта. Други правац у научној пидагогији јесте онај, који у Немачкој представља „друштво за научну педагогију." Гледиште тога друштва јесте: даље развнјање и разреда научне педагогике на оспову нових резултата на пољу оних наука, које служе као основица педагогији. Главни иредставници овога правца јесу: Цилер, 3 ) Вилман, 4 ) Фогт.') Рајн/') Акерман,') Шилер, 8 ) Фрик 9 ) нтд. Напослетку трећи правац научне педагогике нокушава да доведе у склад прннципе научне недагогије са звапичном педаго^иком немачком, која се развија из званич] ) К. V. НШј, ЕисуМорасИе с1ег Рас1а§о§1к, Ие1р21§'. 2 Изд. 1878. 2 ) Н. Кеггг, 61ип4п8б 4. Рас!.. ВегНп, 1893. 3 ) Т. 2И1ег, А11§. Ра(1а§о§1к, Ес1р21§ 1892.; бгипсНе§ип§ гиг Бећге уош ег21ећепс1еп ЊПегпсћ!;, Ее1ри§, 1884.; Ке§1егии,д с1ег КтЈег. 1Је1р21§', 1857. 4 ) 0. ЖИтапгг, Рас1а§о§. Vог!га§е, БеЈрг. 1886; — 1МЉкИк а1з ВНс1ип§'81ећге, Вгаип8сћ№е1§'. 1—11. 1894- 5. 3 ) Уо(ЈГ— (2Шег), Јаћгћисћег с1ез Уегешз 1иг. Ш88. Рас1. 1—27. ") Вет (РгсЉеЛ, 8сће11ег), Тћеопе инс1 Ргах18 с1ез Уо1к88сћи1ип1егг1сћ(;8. 1—VIII. Ее1р21§ — Ј)ге8с1еп 1893- 1888.; Рас1а§о§'1к 1ш 6гиш1г188. 8(;и(;1;§аг(;, 1893. 7 ) Е. Асћегтагт, Рас1. Рга§еп. 1—II. ВгечДеп. 1891—(ј. 8 ) Ђг. Н. 8сШШг, Напс1ћисћ с1ег ргак(;. Рас1а§о§1к Јог ћоћеге Већгап84а1(;еп. Ее1р21§, 1894. 9 ) Ђг. КггсЈс, 1п\У1е1'егп 8шс1 сИе- Негћаг! — 2Шег 81оу'зсћеп сИс1. бгппЈзаЈге с1. 1Ји1;егг1сћ1; а. с1. ћбсћ. 8сћи1еп ги уег\уег(;еп? ВегНи, 1893.

53