Просветни гласник

410

НАУКА И НАСТАВА

ног уређења немачкпх школа, с представннцнма: Дерифелдом, л ) Аојцем?) Хелмом 3 ) нтд. У овом нашем раду ми ћемо посматрати есгетичко васпитање у оннм деловима, којп раздвајају ове правце, с гледишта другога правца, који је оличен у Цилеру и друштву за научну педагогику. 4. Но не стоји педагогика изолирана од осталих наука, већ је њено биће условљеио темељитошћу етике, која одређује васпитни циљ, и исихологије, која нам осветљује нутеве васпитања. Али како у етици, тако и у исихологији имамо више праваца. Ти разнолични правци у етици и немогућност сагласности у модерној етици и нагнаше берлннског академика Дилтеја. да посумња у могућност и оишту важност педагогике. 4 ) Међутим из обележја васпитног циља, како га научна цедагогика схвата, искључена је свака друга етика, изузимајући идеалпстичку етпку Хербартових моралних идеја; 5 ) искључује се дакле из овога рада утилитаристичка подлога Сиенсерове педагогике, 6 ) или еволуционистичка код неких млађих радника. Ми ћемо се, дакле, у нашем раду придржавати етике Хербартијанаца. 5. Психологија се такође може носматрати с. разиих гледишта. Оставив иа страну чисто метаФизнчке правце: монизам и дуализам, спиритуалнзам и материализам, задржавамо се на психологији интелектуалисгичкој, емоционалистичкој и нолутаристичкој. Прву је засновао Хербарт'') својим гледиштем, да је представа примарна, а да су сви остали психички Феномени секундарнн, нзведени из нредставе и да се у вези с њом јављају и проиадају. Тај иравац је имао и има много приврженика међу којима одлично место заузимају Штримиел,*) Дробиш, 9 ) Фолкман, 10 ) Јодл 1У ) и др. а ') Види његова скулљена деда, која су ночела да излазе у 1894 години код С. Вег4е18тапп-а у 6и1ег81оћ-у, а која ће иааћи у 10—12 књига. 2 ) Р. 1ли^г, Еећгћисћ с1ог Еггјећип^ пп<1 Лев ИнкегГ1сћ(;8. Књ. I—III. ТаићегМнсћоМмш, Еап§. 3 ) Не1т, НашИшсћ (1ег а11§. Ра(1а§о§1к. Ег1аи§еп <{• Ее]рг%, 1894. 4 ) ВГИКеу, Иећег (Ие Мб§'ИсћкеЈ(; ешег аПдетеГп^ШИ^еп рас1. Л\ Т 188еп8сћаЛ. ВегИп, 1888. 5 ) Ср. ХШег, А11§. рћИов. ЕЉгк, Бап^епзака, 1886.; ЖгМоговку, А1%. Е4ћ1к, Еејр21^, 1885. 6 ) Н. 8репсег, 1)1е Егаећшф 111 ^еГви^ег, бШНсћег иис! [еЈћНсћег Нтзкћ! Јеиа, 1889. ') •/. ]'■ НегЂагГ, Рзусћо1о§1е а18 ЛМззепзсћаЛ пеи §е§гип(1е1 аи! Ег1аћгип§, Мекрћуагк ши1 МаШетаШс. 1824 -5. *■) 8Ггптре1, Сгиш1п88 с1ег Рзусћо1о§1е, Ее1р21§, 1884. 9 ) ЛгоИвсЈ/, Етрјг. Рзусћо1о^е, Еејри. 1843. 10 ) УоПстапп, Еећгћисћ (1ег Рзусћо1о§1е 1 -II. Со4ћен, 1896. и ) /'. Јос11, Еећгћисћ (1ег Р8усћо1о§1е, 84иИ^аг4, 1896.

особито на физиолошкој психологији Цијен 1 ) и ЖинстербергР-) — Други правац застуиа у историји ФилозоФије Шлајермахер, 3 ) а трећи Шоиенхауер. 4 ) По другом сви Феноменп исихички почивају на осећању, а по трећем на вољи. У најновијем делу Вунтовом 5 ) находимо ова два последња гледишта уједињена и нешто модиФикована. Ми стојимо у нашем раду на земљишту интелектуализма, али не у његовом најекстремнијем иравцу, већ с погледом на. везу појединих исихичких Феномена, али и на чињеницу, да се иојединп Феноменн само с представом могу јављати у свест и да према томе васпитачи могу тек помоћу представа по вољи, намерно, дакле васпитањем, мењати опсег и каквоћу васнитаникове унутрашњости. У појединостима пак служили смо се највише — често и дословно — делима већ номенутог Јодла и Хорвица .") Сви су пак помоћни писци савесно наведени. То су гледитата са којих смо покушали да изложимо наше погледе о задаћи и важнотп естетичког васпитања с погледом па историју васпптања и примену у васпитним школама. I Поглед на естетичко васпитање у прошлости 1. Оставићемо на страну старе источне народе [Азије и АФрике] не само с тога, што је њихова култура тек посредно била од утицаја на развој европских народа, већ и с тога, што целокупио њнхово васнитање поред свеколпке међусобие разноликости показује једну општу особину, која васшггању мање — више одузима самосталност, стављајући га ие само у зависпост, већ и у ропску службу страних циљева — ван васпитаника. Та општа особина јесте она тежња у васпитању тих народа, да се њиме спреми васиитаник за религиозне и државие установе, које нису биле иродукат развића народног живота, већ које са свима спољашностима својим потичу с једпе стране пз свештеничке науке о откровењу воље божје, а с друге стране из државничке мудрости, која је спо') Т1г. Нгећеп, ЕеН&Деп с1ег рћувшћ Р8усћо1о§1е, Јепа. 1893. 2 ) Мип81егћег§, ВеИга^е гиг ехрег1теп1е11еп Рзусћо1о§1е, 1Је1р21§, читав низ радова; — П1е ЛУШспзћагкИипЈЈ, Еге1ћиг<г 1. В, 1888. 3 ) Ср. стр. 389. дела; ТРаХкепЂегд, ве8сћ1сћ4е сЈег пеиегеп РћПозорћлс, ЕеЈргЈ^, 1892. •') Всћорепјшиег, В1е ДУеН аћч "\\'Ше тк1 Уогз^еПип^. У Рекламовој универзалној библиотиди у Лајицигу. °) Ђ /: ип(11, СтгишПтзз с1ег Р8усћо1оре, Ее1р21§, 1897. 6 ) Иогтсг, Аиа1уае (1ег ^иаН1а(л\'еп Се1'ић1е, Ма§с1ећиг§', 1878.