Просветни гласник

НАСТАВА

411

љашњу »равилност човекова кретања у држави претпостављала унутарњем развоју осећања и воље. С тога је и у васпитавању тих народа све било уиућено у службу тих спољашњих циљева; појава иак унутарњих осећања и воље као израза упутрашњости једне личности се иак могла јављати само као неизбежна последица природе човечјег исихичког развитка, а никако није била намерни смер васпитања. 1 ) 2. На супрот источним народима и источној култури јавља се јелинска култура на југоистоку Европе и на обалама Мале Азије и северне Африке. Религија Јелина није почивала на свештеничким листинама о откровењу богова, већ је њихова религија била песничка творевина народног духа, 2 ) естетичко схватање света, народно идеалисање стварностн. С тога јелински богови нису били само управљачи и судије света, већ и израз идеалне унутрашњости човечје, уједињење доброте и лепоте (калокагатија) — васпитни идеал код готово свију васпитних теоретичара у Јелина чије су васпитне идеје потекле из живота јелинског народа. У ово доба није још било извршено потпуно диФеренцирање међу добротом и лепотом, нн међу осећањима естетичним и моралним. Сам израз сЛггОгјсП с означавао је моћ осећања у опште и односио се како на осећања, која прате оно, што је лепо, тако п на осећања која се јављају у вези с опим, што је добро. Али како се етос развијао у самом животу — традицијом, то су се у традиционалној етици налазиле норме за владање у животу све дотле, док је у опште традиција чувана. С поступним пропадањем ове традиције све се више и више осећала потреба нарочите неге морала и мало по мало почињу се развијати нарочите етичке теорије у ФилозоФији јелинског народа, које своју кулминациону тачку достиагу у школи Сто.јика и Епикурејаца., Друкчије је било пак с другом страном јелинске колокагатије. Њихова релнгија, која је била ироизвод народне уобразиље, иотребовала је неонходно све дггљи и даљи развој оних средстава, која су најмоћнија у. иогледу очигледности и иокрета нснхичких творевина, као главних радња човекове уобразиље, 3 ) а то су уметности. Но како се уметности традиционално могу неговати само до извесног ступња, то је нарочито (намерно) неговање уметиости п развијање естетичких осећања постало ') 0 васпитавању источних народа ср. \УШтапп, В1ДакИк ;Љ ВПЈии^акћге 1. В1'аип8сћ\У01§, 1894. Стр. 119—149. 2 ) Оиет тамо стр. 153. 3 ) В. Ж. \УаскегнадеЈ, РоеИк, К]1е1;ог1к ип(1 бИНз^к. На11е а. 8. 1888. Стр. 488 и 540.

предмет васпитања пре него развнЈање моралиих осећања. Тако нам јелинско васнитање нружа један васпитни тип, који је иретежно естетички, алн естетички у вишем смислу: као саставни део целокуиног друштвеног живота. С иравом вели одлнчни познавалац јелннског живота Е. Курциус: „Цела народност Јелина основана је на уметности, лепота — као изражена доброта у чулности — беше за њих животна потреба, која их без прекида гонила на остваривање идеје леноте у себи и око себе; с тога уметност беше тако значајан део њихова живота, да га без ње не бисмо могли разумети." 1 ) Од свију уметности је особита пажња поклањана музици, гимнастици и аоезији. Колико је музика била у свези с целокуншш животом јелинског народа види се из те околности, што су Јелини разним инструментима и разним врстама ове уметности приписивали нарочити, одређени етос и утицај, који би овом одговарао. Свирање на Флаути сматрало се као средство за буђење страсностн; јек лирин је сматран као пун племенитости и наравствености; дориска музика је испуњавала човека снагом и храброшћу; а тихо и морно је утицала на расположење пиргиска или (по другима) лидиска музнка.-) Колика се важност нриписивала музици види се из дела јелинских теоретичара у васпитавању, а нарочито ту важност наглашава Пптагорева школа, која се у историји цивилизације јавља не само као ФилозоФСка школа, већ и као друштво за узајамно васпитавање и живот по одређеним правилима. 3 ) По учењу те школе „рнтам и хармонија утискују се у нашу душу, нитоме је и пружају јој такт и одмереност; онп је уздижу до осетљивости за оно, што је лепо н праведно у оиште и то већ у оно доба узраста, у коме још не може бити каква говора о разлогу и науци; осим тога музика је достојанствено занимање у слободним часовима, а разумевање музичких творевина је нзвор нлеменитих уживања." 4 ) Гимнасгика је допуњавала музичко образовање. Оно, што је музика била за душу — гимнастнка је била за тело. Али сем тога — гимнастика је, узета као игра, била од осетног утицаја на душу. Та се страна јелинског живота развијала из самога живота народног и била је битни саставни ') Всћитапп, Већгђисћ с!ег Рас1а^0Ј51к. I. Наиоуег, 1991. Стр. 28. 5 ) Ђ г И1тапп, ОнћЉкЈк а1в В11(1ип§;81ећге. I. Вгаип8сћ-№е15, 1894. Стр. 156. *) Срав. Ј)г. Е. У.еПег, Сгип(1п'88 <1ег 6с8сМсћ1о с1ег §г1есћ18сћеп Р1п1о8ор1ие, 1/е1р21&, 1893. Стр. 42. 4 ) ЖШтапп, Б1с1ак11к а1з ВИ(1ии§81ећге. I. Вгаии8сћ\уе1§, 1894. Стр. 155.