Просветни гласник

412

део тога жнвота, па јс с тога п достпгда највшпц ; стспсн. Поезија је такође негована код Грка, а у вези с њом н иевање. Осим утакмица несника н невачких хорова, које су сваке годние на разним местииа нриређнване, ноезија н невање је у ночегКЈ неговано и као саставии део намерног »асПВТања н главни диљ тога неговања бно је чмЗСетнчкн. Тек с развитком књижевносги н наука с једне странс а онадањем традндионалне Наравствености с друге стране насгала је уиотреба иоетичких дела и у диљу идеадног (замишљеног) оихођеаа с јунадима тих дела у намери моралног «а6разовања. У том духу надазимо врхунад код г-рчког васнитавања у Александрији, које нам у неку руку предсхавља прелаз ка римском типу васпитања. Упоредо с тиме иде и нрошнравање образовања на разне групе наука и ма.1о по мало прсстаје естетичка одлика, која је дотлб претежна била у јелинском васнитању. И саме уметностн, које су дотле развијане у непосредствености естетпчких осећања, ночну да добнјају своју теорију и да се губе у њој. Тако се нпр. музика иодели у органску (наука о инструментима), хармонику (науку о висини и дубини тонова) и ритмику (науку о трајању и реду тонова). 3. Нигде на другом месту, све до данашњег дана, не ћемо наћи тако развијено васпнтање естстнчких осећања, као што је то било код старих Јелина. Па ни код самих Римљана , чија култура почива на култури старих Јелина, не ћемо наћи ништа више до одблесак грчког схватања васпитања и то у последњем његовоме стадијуму развитка. Иршто римско васпитање у ужем смислу ннје било јавна ствар, надлежност државе и друштвеног живота, већ чисто породична ствар, то сесамо по ссби разуме, зашто се намерно виснитање мањс обзирало на то традиционално развијање у породиди, већ главну нажњу обратило на спрему за јаван живот по изласку из породице, а пре стуиања у тај живот. Према карактеру римског државног живота за тај је живот за образована човека бнла од особите вредности реторска (беседничка) вештина, која је обухватала не само Формалну страну као сада, всћ нод којом сс п нзвесна садржнна подразумевала. Тако реторнка, граматика, а с тиме у всзи и поезија постану средотежна тачка у васнитавању; естетичко васиитање (развијањем естетичких осећања) пак постане снореднија ствар. Сама нак реторика и ноезија изгубе бар у нсколнко своју естетичку вредност као средство за развнјање естетичкнх осећања, пошто се с њима није ни тежило таквоме циљу, већ је реторика и ное-

'блужила једном диљу : ббразовању јавних радшша X •М®!. 1 ) 4. На зем-МШу простране римске царевине нодиже рс Хршнћанство као опозиција државним а Д^уштвеним ндејама тога времена-. ИоШшуло у једном иотиснутом народу .у чајиижим слојевима друштвеним, шјама били снрсчени нутеви за развнјање Шхових упуграшњнх шЉи, Хришћанстш ј'6 нрокламовало љубав према ближњем, али V исто време и самоодрнцаае н апамЈ.у ^е&а овоме животу. Нарочитн уодобљЧ №бд којим се вршио развитак ХршвМ^тМ, припомогли су, да се Хришћанстбо ^АЗВије н дође до ове моћи и пространДокле. је дошло, тако, да је оно бнло најмоћнија чињеница не само у васпитању, већ 11 .у целокупном развитку. Па у чсму се- таљтоји недагогија Хришћанства ? Јако феше : оД«, ; који МД&гогију Хришћансгм »азиваЈу јједнно ћедагогнјом љубавц. 3 ) Јер, МеДагогија ХрГиићанства је била не само Иедагогија љубави, 'већ и недагогија самоодрицања! У томе самоодрицању се види опозицнонн карак*ер дотадашњој култури, у којој се без претЈГОставака одавало уживањима истина и иожудних сласти, алн и естетичких лепота овога света; тако се исто из тог самоодрнцања внди и то, да је тек сада човечанство ночсло јасио да диФеренцира морална и религнозна осећања од естетичких. У овој последњој околности се може можда консгатоватн напредак човечански! Једино естетичко схватање света је једиострано, иемогућно и штетно. У сличну једностраност пак упада и Хрншћанство наглашавајући религиозност п моралност — љубав према Богу и љубав нрема блнжњима. У место да потражи узајамну везу н утицај између естетичне п релнгиозно-моралнс стране, Хришћанство потире естетичка улшвања, а тек пскључиво у служби всре доиушта сноредно место уметностима, — али да ли тиме н естетичким осећањима?! — По ссби се раауме, да су се на таквој основн истина могле развијати уметности, али не н естетичка осећања, која су слободан ироизвод унутарњег нснхичког нроцеса без ирннуде снољннх околности. 5. Средњн вок се васпитао у духу Хрншћанства, онаквог ХришћаНства, како га у кратко напред обележисмо. С тога су и резултати одговарали назорима Хрншћанства. Но не треба замн') Више о римском васпитању в. Т УШтапп, 1)н1ак1лк I. Бгаии8сћ\ус1§, 1894. стр. 184— 210; — ВсћШег, Всћгћисћ с1сг Сге8сћјсћ4с Јег Ра(1а§'0§јк, Всјргј^, 1894. стр. 15 — 29. 2 ) Ср. ЈГ. РаиЛбеп, 8у84ет с1сг ЕИцк. I. ВегИп, 1894. стр. 60—103. 3 ) Т)г. Л. [УИШоск, Оав аз^ћеИзсћс Ег21ећш1§5-8уа(;сш. Ве1р21§, 1896. стр. 173.