Просветни гласник

ИАУКА И слити Хришћанство у то Доб«а бе:3 бтиора У иоглод\ ; есТЈзТичког №».сШ1&1&>а и ире рвФормациЈе ; само ипо су ти отиори били слаби и иису могли произвссти довољан сфскт . Где год је било друштава иецрквеног духа, свуд.а је природа човекова долазила до свога права. Мање или више видимо еететичка осеЈавА ВД фптера, што со огледа у њнховим играма, њнховој ношњи н л;ивоту н у њнховој иоезији; а тако исто и код средњевсковних еснафа у њиховим обичајима, уметностима, иоезнји нтд. Али свакојаке —' оие нојаве у васлштању нисј бнле О.Д оВШ ^е -нСтојНнжог значаја> Н. МоМнјС; Ш 11 8 другом тенденнијом, стуна у нсторијн доба ирсиорођаја (реиесанс). У рене саису се но.јављује ндеја, да, сс боноиц стара Јелннска уиетВост ц нара и да сс ујединн е хјшлЈћ«1Искнм ногледима. Јвдио с тога Лак, што је тај нокреТ бИ0.хз1 , раничен «а чавИ нрост6|) ((ШглавМто Сев-. ИтаАију), а (4 ДруЈге стфа&е, што је тај иокрет нМш задаћу да сложи два хетерогеиа ногледа у ћасПитаЊу, Доба ирвиорођаја није имало у себи Клицу за опстанак и развиће, већ је би!о само један мо*н» мгеђУ осталим, КојиМ је иаучни развитак, а парочито развитак ФилозоФије кренут у нанред. 7. И тако Хрншћанство остано и даље једини госнодар. Тек реформацггјом почИње не само ослобођивање унутрашњости од сиољашњнх догаМа, већ п ослобођавање естетнчког осећања у васнитању. Алн после толиког застоја васнптпн се развитак ипје могао приметптн у већем обнму у погледу намерног разкијања естетичких оссћања, тнм нрс, што је рвФормација нашла одсудна противника у Језуитама. С тога се и велики дидактичари 17. столсКа (Ратих, Коменскн итд.) мање обзиру на естстичко васнитањо, а вишс на израду система, садржине н начнна наставног рада. А да нн на црквеном пољу није било потпуно изведено ослобођење јасан је доказ опозицпона нојава аијстистичке школс, која је наглашавала непосредност моралног и религиозног осећања на супрот догмама. С тога и целокупни развитак васпитања у то доба носи на себн тип борбе за самосталност васпитања. 8. Осамнаести век, а особито његова Друга половина, јесте век нндпвндуалног просвећивања. Но ослобођењу ФилозоФије, науке и васпнтања, па чак и релнгиозног осећања од догама н иропнса црквених, морало је наступитн н ослобођење од Друштвенпх предрасуда и од друштвених заблуда. Најјача побуда тога покрета била је педагогика Русовљева. Алн у томе покрету и треба тражити значај Русовљевнх идеја и Русовљеве педагогнке, али не н у њеној садржини, која норед здравих има п болесних идеја. Тек тај покрет, модиФикован на не-

413

А . - - -

м.ЧчкоМ землппнту. нод имоном Филантроиизма наМнјиапи )1 н ; ј , васнитнп у хармонији онога, што је нстнннто, добро И лсНо. С тиме је у вези н јачн развој на нољу гимиастичке НасТаве (Јаи, Гуцмуц). Ова нернода пндивндуалцог иросвсћивања се нанослетку завршава у Песталоцију, који на есчегиЧка оСећаЊа нма сличнс поглсдс као п Филаичропнсте, ма колико Да јс орнгиналан у разрадн наставног градива. 9. Тек после џиновских наиредака у фнлозофији у опште, а психологији на по се, који сс нижу ночетком овога ВеКа појавом и утицајем Кантове филозоФије, јаКља СС НраВНЛно схватање естетичког васпитања као развијање естетичких осећања у службн јаке моралне воље иогдавито код мислилаца у ПрЈјбј полОвинп бвбга века. Најзнатнвјји Цредставницн ових погаеда јесу веДнкп песник Шилер И 1јеЛиКк филозОф И ИеДагог Аеј )бирт: У сВојим ппсмима о естетичком васиптању стуна пред наб лики песник Шилер и као велнки мислилац, филозоф и уметиик. Главна ндеја васпитања, која се из:1аже у тим (шсмима, јесте узвишење духа у Ц<1рстВо идеала, у које иас узјбтноет ћренаша, Дб мо" ралног н интелектуалног образовања, по шМеј)'^ можемо доћи тек, ако човека као чулио створење иретходно васнитамо естетнчкк, КсТСТпчким се оссћањнма буди саморадња духа већ у кругу чулПОсГ. 11 Образовање главе 6'6 може Поетићи на основи обра^ зовања срца. Делокунно разШцаМ обећаЊа Швлер жели да покрене осећањем онога, М"о је' лепо и узвпшено ц тиме понова да сједини осећаЉе лоноте са осећањем доброто. У Шилеровом естетнчком васпитању сТуна поЦоВа у живот јелпнска калокагатија: ујеДнњење опога, ИДО је лепо, с оним, што јс добро, у једној личностн. Ове погледе, из којих се јасно впди онознцнја моралном рнгорнзму тога времена, иалазнмо научно сређене и објашњене код Хсрбарта. Иа плећима Хероартовнм почива цела научна недагогика наших дана. Хербарт је извео недагогику са заблудног нута ирактичарскога лутања п засповао је на етици и нсихологијн. Као велики психолог Хероарт је познао велику моћ оссћања у опште, а естетичкога на по се, као и узајамиу везу и важност њихову у развијању јаке моралне воље, олпчене у моралном карактеру, те је с тога у своме васпнтном систему н ставно развијање естетичкога осећања као естетнчког ннтереса у службу највишег васпитног циља. У овом на,шем раду ми стојимо па земљишту Хербертових идеја, нарочито у оном духу, како су их обрадили његови следбеницн. С Хероартом и његовом школом ступамо у круг садашњости, из које можемо обележитн наш