Просветни гласник

414

НАУКА И НАСТАВА

поглед у нрошлост укратко овако: естетичко васиитање као развијапе естетичког оссЛања у васиитанику јавља се најјаче код старих Јелина; у доцнијем току времена иак стуиа у ирисенак иред другим васиитним идејама (а нарочито у иогледу моралног и интелектуалног васиитања), док се у најновије доба ионова не јавља као развијање естетичког интереса у служби највишег васиитног циља. Шта је пак највишп ваепитни циЉ и на којн начин стуна естетичко осећање у службу највишег васпитног цил>а, покушаћемо да,разложимо у следећнм одељцнма. (НАСТАВЦЂЕ СЕ)

ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ п СРЕДЊЕ ШКОДЕ У ХЕСЕНСКОЈ

(НАСТАВАК) 12. Грчки језик. Циљ је наставе у грчком језику, да се постигие разумеваље грчке књижевностп на осиову довољнога знаља граматике. Грчка је пастава овако распоређена: У ТТ ТТТ се прелазп наука о облицима до глагола на ,<м, и, у кодико је потребно за разумевање чнтанке, елементи синтаксе; у ОШ се завршује наука о облицима, а на лектири (КсеноФОн) се приказују главна правила. синтаксе; Ш1 је задатак прегледно прелажење имена, а 011 глагола и тим завршивање синтаксе; за I остаје према потреби нонављање и јаче удубљење. При постављању узорних примера, код којих се постуна н овде као и у латинској настави, треба пазити, да се бирају но правилу метричке реченице, које су и својом садржином од важности. Л.ектира ночиње у ШП читанком. У 0111 се чнта Ксенофонова Анабаза, у другом семестру Омн,1»ова Одисија. Пз Однснје не треба много читати, али нека се на пређеним одсецима добро утврде сви дани облици. У II се чита КсеноФОн, Херодот и Омирова Одисија. У I Платон, Тукидид, Демостен, Омирова Илијада и СоФокле; норед ових главних нисаца нзузетно се допуштају и трагедије Есхилове и Еврипидове и антологија лиричара и елегичара грчких. Ради увежбавања граматичких облика и правила доиуштају се писмена вежбања на часу али у ограниченој мери и само до ТЈП. 0 истовременом читању више писаца, учења на изуст и читању, као и о неприпремљеном веж-

бању вреди исто, што је сиоменуто код латинске наставе 1 ). У гисенској сб гимназији нрешло у прошлој години: ШП. Наука о облицима но књизи ОсгТ, ОпесМасће (ЈгллпаНк до глагола на /«. Нревођено из ]Јас1го{\ Шип§8ћисћ. Писмена вежбања у школп. ОШ. 6 геНћ, 6г. (тГ. §§ 1(39—190. Глаголи иа •и. Понављање цеде- науке о облицима. Свезе, преддози, понешто из иауке о иартнципу н пнФиинтпву. С почетка Васћој\ Шип^зћисћ, за тнм Хеп. Аиађ. Пош. 0(1. 1. Писменп задаци у шкоди. Ш1. Понављање науке о облицима. Наука о именима и прошнрење науке о глагоду. Хеп. Апаћ. I, 7 до III; Нот. 0(1. IV, VI, VIII ртаНт; 11, III, V, VII у шкодн, X задатак преко ускршњега одмора. 011. Нот. 0(1. IX—XXIV одабранн делови (нзостављено XI, дедом рпуаНт); Негос1. VI, 94—IX (одабрани дедовн). Прегледно прелажење цеде синтаксе. Ш. НетоаИг. 01уп1ћ 1., Сћегв., РћН. I. Нот. Ј1? 1—11. Софокдов Ајас. 01. ТЈшкуД. I и II (одабрани дедовн). Софоклов Краљ. Едип. Платонова одбрана Сократа. Нош. Ј1. 13—23. Писмено нревођење на матерњи језик у разредима II и I.-) У поменутој је збирци угледних примера свега 183. Ево некодико; 3. Е [Ј01'Ј.6џс1>од (Генерички артикл: свакп који хоће). Од партиципа с помоћу артикла начињена именнца. 4. о1 гбхе {агд-цштсо/,). Од адверба начпњена именица (тадањи људи). 6. о1 ^ гш аатег, о1 а/кр'1 тди хИцоу-, га лед1 гоу поХецор. Пренозиционадпи изрази као пменице. (Они у вароши, варошанн; они оно Кира, пратња Кирова; оно за рат, ратне стварн, ратна спрема). 19. НбХеџог поХеџаТг. Акузатив садржине, т.ј. акузативом исказани појам садржи се већ неносредно нлн посредно у глагод у (Рат ратовати, бој бити). Ови примери, као што рекосмо, вреде за све разреде и наставннци се, у место на правила, позивају у случају потребе на њпх. 13. Историја. „Историјска настава има два степена: Разреди IV и III одређени су за едементарни курс, у коме треба нарочито тежити за тим, да се 1 ) В. Већгр1ап 1'иг (Ие ОушпааЈепДез бгоавћегоцЈигпз Неваеп. Стр. 7 ж 8. 2 ) В. Ргодтатт (1ез бговзћеггодНсћ Незахсћеи Оутпа81итз ги СНеззеп ] 897. Стр. 4.