Просветни гласник

наука и

добро упамте чињенидо н године. У II и I ирелази се историја прагматички. У IV учи се грчка и римска историја до Августа. у ШП немачка бар до реФормације, у ОШ нова историја до 1815 год., у 1311 првога семестра најновија историја до наших дана, групирајући догађаје, у другом грчка историја, у 011 римска до сеобе народа са нарочитим истицањем уставне историје, у Ш средњи век п нова историја до 1648, у 01 иови век до садашњости с нарочитим обзиром на Немачку и на Хесенску. На свим степенима учениди имају кратке уџбенике, на које се надовезују п]»едавања учптељева. На вишем степену, колико је могућно, уводе се ученици и у служење изворима. ГеограФијске односе мора историјска настава увек у обзир узимати. „Исторнја сказака прелази се са матерњим језиком 1 ). („Учеппцп треба да задобију довољно знање и одговарајуће разумевање епохалних догађаја у историји света са својим значењем нарочито истакнутих личности грчке, римске а особито н нарочпто отачаствене историје. Затим се тражи у опрезно ограниченој мери поузданост у хронологији и позиавање попрпшта историјских догађаја". Распоред је наставиога граднва као и у гимназији. .Нека се избегне нреоптерећеност ученика појединим датима. Од почетка наставе треба пазити, да ученици нредавано слободно препричавају. Честим понављањем нека се научено учврсти н одржи. Опсежна генерална поиављања се не смеју задавати, јер изискују велику спрему за један час" Ј ). Историјска настава има у гимназији најширу основу, ношто је и језиковна настава у својим резултатима битан део историјске наставе. Задатак је историјске наставе, да прикаже ученицима спољашњи развој народа, и иостепено их учи, да разумеју односе тога спољашњег развоја ка унутарњем, духовном развоју народа, и тим да унапреди и прекали њихово мишљење, оплемени њихово чуство и ојача њихову вољу. Ово се постизава нарочито тиме, што им се доводи до разумевања однос између узрока и дејства на свим пољима живота, и то како код појединаца, тако и код чптавих народа, а тим и сазнање заједничкога везивања историјских појава, где се све јавља извесним следом без прескока, а затим, што ће научпти да прате мисли ') В. 1,ећгр1ап /иг сИе Оугппатеп с1ев 6го88ћегго§1итв Нсзвеп. Цагтз1аЈ{ 189В. стр. 9. и 10. 2 ) В. ЈЈвћгрГап /иг <1ге КеаЦутпазгеп (1ез Стоззћегго^4ит8 Неззен. 1)апиз1а(И. 1893. — Стр. 9. и 10.

настава 415

ведиких људи и размишљајући застану на њима. Ту им излазн пред очи морално добро и његова протнвност, нрво треба да изазове у њима дивљење, а друго њихову одвратност. Право се н неправо морају јасно оделити, па и за живот држава п народа, вера у моћ онога што је право и истинито треба да се што дубље учврсти код ученика, и ученици треба да науче схватити моралне везе, које их за домовину везују. Све што им се износи треба да прочуствују, а воља да им ојача; изнесени узори треба да у њима очврсте одлуку, да буду и сами такови у сличном положају. И у историјској је, дакле, настави етични задатак главна ствар, и ако се тај задатак не постигне, то је историјска настава промашила своје најбоље дејство и свој највиши циљ 1 ). У исторнјској се настави обично греши у томе, што се или веома много година догађаја задаје, да се запамти, или врло мало. У старој п средњевековној историји свакако не треба тежити за тим, да се многе године запамте или шта више и тачни датуми науче, доста јс ако ученик приближно уме одредити време свакога важнијег догађаја. Године и догађаји потпомагаће једно друго, ако се доведу у унутрашњу везу и ако се сваком даном приликом у тој вези репродукују. Одржавање њихово постићи ће се још и тим, ако се размак између поједнних до]'ађаја не тражи само у апсолутним бројевима, но се и сам тај размак означи једним бројем, ако се траже истовремени догађаји у историји других народа итд. Бројеви и догађаји треба да се науче у нижим разредима 1 ), а у вишим се материјал само одржава и учвршћује, ретко кад проширује. Иомотња срества за памћење бројева (н.пр. Петсрсово, који је пронашао да збир бројева у знаменитих година износи 15, — сеоба народа 375, Верденски уговор 843, пораз Маџара код Аугсбурга 933, Хајнрих IV у Каноси 1077, Фридрих I побеђује ломбардпјске државе 1176, почетак енглеско-Францускога рата 1338, Златна була Карла IV, 1356, концил у Триденту 1545, свршетак тридентскога концила 1563, Наполеонов рат против Пруске и Гусије 1806, Бечки конгрес, света алијанција 1815 —) и ако нпсу без вредности, инак се лако прецењују 2 ). Наставници у гисенској гимназији на часовима нсторије слободно предају и пе узимају у помоћ уџбенике, као што је то обичај у многим заводима, где ученици нрво прочитају један одсек из уџбоника, на им то носле наставник тумачи проииту') В. 8сШПег, Н. (1. р. Р. Стр. 567. и даље. 2 ) У Немачкој се историја ирелази у два курса, као што се види и из специјадиога илана хесенскога. В. ЗеМШг, II. (1. р. I'. Стр. 600 и даље.