Просветни гласник

416

НАУКА И ЖАСТАВА

јући их о том, што су читали. Ну предавања су | често прекидана иитаљима, те тако ученици морају | бити увек спремни, да буду запитани о том, што им се говори, или о ком сличном догађају. Ученици бележе само тпто је најважније. Наставници увек траже, да им се пе одговара истнм речима, како би могли сазнати, да нису запамћене само речи, но ствари. Ретроспективна се мотода покаткад употробљава (прво се износи једно сгање или догађај, па после тек како се развили). Познато је, да су чињени у последње време покушаји, да се цела историја прикаже регрссивним аутем т.ј. да се пође од садашњости, на прелази па прошлост. Шилер сматра, да се таки покушаји ие дају извести. €ве И1то се зада, научи се у главном у школи, а за домаћи рад остаје само понављање. Понављање се врши на основу главних тачака што их је ученик на часу побележио (или краткога уџбеника). Овакав поступак гони ученика на саморадњу и он из оно неколико тачака ствара код куће поново цело предавање у мислима. Кад би се све на часу бележило (или стенографовало, а ово никако пе би требало допустнти) то би онда ученпк био разрешен, да мисли о оном, што је записао, но бн просто научио на памет. Шилер вели, да је стенограФовање нарочито опасно за ученике, пошто се њим смањује мисаона радња ученика. Где год је могућно употребљавају се извори, за стару историју класички писци, а за нову модерни. Тим се историја доводи у директну везу са језиковном наставом. Ученици често приказују личности и догађаје по изворима, и ово им се задаје за домаћи рад. Помотња су срества за историјску наставу осим историјских карата и атланата још и планови битака и очигледна средства из културне историје (слике старих вароши, средњовековпих градова, из живота и обичаја народа, из разних уметничких области итд.) Приказане слике онисују сами ученици. У ОШ је наставник изнео план Еартагине говорећи о трећем пунском рату. Ученици .су показали, како је Картагина била састављена од три града (стари град, иови град, гробљански град) и како је била утврђена. Затим је приказан начии, како су Римљани град освојили. И овде је већа пажња обраћена на унутарњи развој, социјалне одиосе но на догађаје и године. Уноредо се чита Лпвије (класичии .језици и историја у рукама истога наставника) и на нитања наставникова, ученици су цитирали усмено поједина места из лектире. Пошто је усмено приказивање главна ствар код историјске наставе, то се писмепи задаци осим већ номепутих слободних радова — не задају.

14. Географија. Званични специјални планови прописују: „Настава отпочиње у VI са популарном ноуком о општпм односима земљине површине и њезину облику полазећи од онажања завичаја. Оштро се пази, да се карта посреством читања карата иравилно разумо. У У се опширно прелазе Хесеиска и Немачка, у IV исто тако европске државе осим Немачке, у III делови света осим Евроне; геограФија се Немачке понавља, У разредима II и I настава у геограФији везује се са иеторијском наставом; и то са грчком историјом стара и нова геограФија европске Грчке и Азије; са римском иеторијом понављање претходнога курса као и стара и нова геограФија Пталијо, Шпаније н северне Африке; у I остале европске државе и остали делови света. На свим се степеиима тражи што већа очигледност, и тога ради нека се што више употребљују мапе, табле и цртанке ученичке, као и остала помотња срества за орнјентовање и утврђпвање геограФиј ских слика. 1 ) За реалне је гимназије прописано: „Ученици треба да задобију прегледно знање о земљиној површини, да упознају њезин облик, њезине особине, становнике и најважније иродукте. Осим тога треба да науче најважније из иолитичке геограФије н елементе Физикалне и математичке геограФије. Градиво је овако распоређено на разреде: VI. Утврђење географијских претходних иојмова. Полази се оД завичаја и прелази Хесенска п земље, којима се граиичи. У овом се разреду оштро пази, да се карта посреством читања карата правилно разуме. V и IV. Потпунији преглед земљине новршине у вези са математичком геограФијом. Пемачка, Аустрија, Холандска, Данска. ХЈIII и 0III. Европа и остали делови све*га. Знање се из математичке геограФије датим приликама утвђује и проширује. Од ХЈII до ХЈI се понавља и проширује, што се већ прешло а при том се нарочита пажња обраћа на Физикалну геограФију и на саобраћајна срества. 01. Систематско прелажење најиотребнијега градива из математичке геограФије. У овом разрсду треба учитељ математике да иредаје географију. Избегавати ваља претоваривање огромним обиљем политичкога и статистичкога градива. Као најважније треба сматрати топограФију. Нека се истакну најважније саобраћајно л;;ннјс, железипце, каналп итд., а са историјом нека се увек веза одржава. ') В* 1_,ећгр1ап 1иг сНе Оупта81еп. Стр. 10.