Просветни гласник

417

Честим нонављааем треба утврдити н одржати што ее научило. Опсежна се, генерална понављања, која изнскују велику снрему за један час, не допуштају. На свим се стеиенима тражи што већа очигледност, и тога ради нека се што више уиотребљују маие, табла и иртанке ученичке. као и одтала номотња срества за оријентовање и утврђивање геограФијских слпка. 1 ) Задатак је геограФијској настави' 2 ) да се упозна земља као светско и нриродно тело сама по себи, и у односу ка осталим светским ириродним телима, нарочито пак земљина површина као стан људи и нонриште историјских догађаја. Она треба да изводп тројаке мисаоне радње: 1) непосредно сазнање узрока п дејства, 2) задобивање закона од опште вредпости изведених из сазнатога, 3) примену тако задобивених закона за тумачење осталих појава. Ношто. је очигледност главан захтев на свим стененима, настава та мора отпочети нознавањем околиие и завичаја. На овима се око и дух учеников вежба за схватање геограФијских иојмова и нбјава. Али просто изналажење и набрајање појава није довољно, но се мора мерењем нростора и удаљења припремити схватање просторности, око веасбати и развијати схватање временнх размака (н. нр. колико времена треба да се пређе један километар). То треба почети у основној школи, и то од ствари, ученнку најближих, разреда, ходника школскога, дворишта школскога итд.. те све остале односе на ове сводити. Тим ће се постићи то, да ће се ученику и касније моћи све нриказивати мање у апсолутним бројевима но у релативним односима, који ће се сводити на познато, те тако прибавити ученпку посредни онажај. Настава се у познавању околине и завичаја може држати и у пољу, од користи је, ако се школска зграда находи на виспнп, са које је могућан нреглед околине, иначе ће се морати чешће нотражити такова згодна тачка. Дефиниције не треба ни давати, ни захтевати, главна је ствар, да ученици нредмете посматрају и да умеју изнети њнхове бнтне особине и односе. Већ при нрвој настави треба ученика иаучити редукцији н картограФијском цртању, без тога ће му касније слике на картама бити сасвим неразумљиве. Номотња су срества: предеоне слике, добре Фотографије, модели од гипса, које учптељ сам принрема. II на узрочну везу треба одмах обраћати нажњу. Откуд удубљена набрегу? Зашто се топи снег на јужној страни крова пре но н# северној? Ако се овако све и прелазило у основној школи ипак је у почетној настави средњо') В. Бећгр1ап 1иг Ло КеаЈдупшиаеп, стр 10 и 11. -) В. 8сћгПег, Н. (1. р. Р. (Јтр. 614. и даље. просветни гдасник 1898. г.

школској нотребпо понављање, удубл>ење и нроширење. Као што је у науци геограФији Физикални део најважнији и најбитнији, тако је Иу геограФСкој насТави. Ако се не обрати на њ нарочита пажња, то цела настава лебди у ваздуху, и ие може имати поузданога основа. На, сваки начин да се при том не смеју губити пз вида нн прпродоннсни, историјски и астрономски елементи. На часовима из геограФије, које сам походио, видео сам, да се на Физикални део заиста велика пажња нолаже н 'увек од њега полази. • Прво се одређује место, његов облик, разграна, воде, затим се прелази на биљке и животиње које се на то.ч месту находе, после тога на човека, његово друштво, државу. Тај је пут најприроднији и ученици су у стању да на тај начнн уоче многу узрочну везу. 1 ) Оншти је ноступак: ново се показује на добрим картама, глобу или релефу, ако покрајина нцје сувише велика. Ученици казују, шта виде. Затим траже исто у својем атласу и на послетку изводе цртеже, прво у општим абрисима, а после тога и подробније. Многи захтевају, да се геограФија по цртаКој методи нредаје, тј. да се прво црта, затим читају карту и опнсујући посматрају. Ну ово се не може одобрити, пошто је цртање само почотње срество за схватање и памћење облика. ■ Од помотњих срестава најважиије је, дабогме добра карта, која треба да је нроста, јасна, тачна и уметнички израђена. Са свакога места треба да се да видети и читати. За понављање се препоручују неме карте, на којој нису имена написана. Алн ако учитељ није иотнуно поуздан и нзвежбан, то од оваких карата неће бити великога успеха. Осим ових нарочито је геограФијска настава богата наставнпм срествима, ту су натуралија, модели, релсфи , слике градова и предела, ФотограФије, кроз стереоскон гледане, скионтпкон итд. птд. На сваки начин да она могу бити и од штете но дисциплину, те с тога треба пазити, како се примењују. У Неначвој постоји и питање, ко треба да нреДаје геограФију, ношто геограФија у средњошколској настави никада не може битп главна струка. Нруски наставни илан од 1892. год. препоручује, да у нижим разредима геограФију иредаје наставник нсторије. Нонављања из Физичке и полп') 1'ииске лисиозиције, т. ј. стамене схеме којих се треба држати ири посматрању земљиних делова или појединих иокрајина ианео је иок. Фџик у свом часонису., (В. [.оћгргоћеп ип(1 ^ећг^ап^е 4 Јаћг^апд 8. 93 и даље). Тиме се лакте задобива нреглед целокуннога географијског материјала, пређено се бо.ве запамти и иравилније и самост&лније ренродукује.