Просветни гласник

438

КОВЧЕЖИИ

родно — с ударцима по гдави, вучењем за уши и осталш) телесним казнама, које као забрањене за нас не долазе овде у посматрање. Али да учите .Ђ пма право на телесно кажњавање следују већ из његовог ноложаја као застуиника родитеља у делу васшггања. Донде, докле кућа ову казпу мора употребљавати, дотле Ће смети и учитељ. А кад се најпосле указује на вшие заводе, где се телесна казна не употребљава, онда не треба изгубити из вида и велику разлику између основне школе и тих завода: родитељи који своју деду у више заводе шаљу, морају трошити на школовање досга знатан канитал, а који је бескорисно утрошен ако дете својом кривицом не напредује или због грубих изгреда буде отиуштено. Овде су доста укори, опомене, искључења да чине на родитеље притисак. Из основпе се школе не може нико искључити, а за остале казне родитељи не чују. Дакле у основној школи не може се према околностима које дапас владају без прута; он је додуше једно зло, али па жалост ио све нужно зло. За сада ннсу нрилике, али је желети да дођу времена, када би га могли сасвим метнути у крај. Дотле пак мора нам бити ствар части. да не дајемо прилике противницима телесне казни за нова оитуживања. Тако би онда они морали имати бар толико осећања правичности, да усамљепе појаве ирекорачења права кажњавања не стављају на терет целог сталежа; онда би могли биги и они уверени да нема ни једног учитеља који не би радо с места прут изгорео, кад би постао непотребан. Лревео Крста Јонић учитељ. —>х<" ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Аустрији Занатлијско школско образовање у Ауетрији веома се наиредно развија. Виша и ниж занатлијска настава — не узимајући у обзир више техничке школе — дели се у три врсте завода, и то 1) Продужне и стручне школе са вечерњом и недељном наставом, а често у вези са слободноручним цртаљем и моделовањем; 2) Занатлијске школе и 3) Више занатлијске школе са наставом нреко целог дана. Већина ових завода припадају држави, а остали су својина нојединих општина или друштава, али их већином иотиомаже новчано држава. У школе за занатлијско образовање нримају се и девојке. Тако н. пр. 1895—6. године било је у Вечу осам стручних иродужних школа за девојке, са 1287 ученица. А и трговачка школа у Грацу у вези је са нолугодишњим курсом за даме, у

Инсбруку са једногодишњим свакодневним курсом за девојке нреко 14 година, и у тим се курсевима оне поучавају трговачкој настави, кореспонденцији, књиговодству н канцеларијским иословима. Продужних и стручних курсова са ограниченим временом наставе има свуда, гдегод има занатлијских школа. У јавним салама.за цртање слободан је приступ мушкима, женама и девојкама у одређеним часовима, када добивају упутства и помоћи свако у својој специјалној струци. Занатлијских школа има (5, које држава издржава, а 6, ко.је издржавају општнне уз ирииомоћ државе. Школарина је само 4 — 5 Форината. Те школе имају трогодишњи курс са свакодневном наставом. У свима разредима предаје се теоријска настава. У првом разреду сви ученици обучавају се у раду с дрветом и металом. Више занатлијске држакнв школе дају својим ученицима нотпуно образовање. Ших нма 16 у Цислитавској, а школарчна је умерена. Оне уздижу иросте занатлије на. мајсторе, а техничаре на вештаке. Ови се заводи обично деле на један нижп и један виши курс. У нижп курс примају се сви они, који су свршили осам разреда основних школа; у њему се обучавају за три године ученици у теоретичном, трговачком и практичном духу за занатлије. У виши курс нримају се они ученици, који су свршили пет разреда основне школе и три разреда гимназије или реалке или грађанске школе. За четири године учења у томе курсу, обучавају се ученици научно и практично за мајсторе, техничке цртаче, вештаке, као и за стручне занатлијске учитеље. У нижим стручним и продужним курсовима има тромесечнпх до иетомесечних курсова за учитеље; добрим учител.има даје се и стииендија за, слушање тих курсова. 1897. године издала је аустријска држава (са 24 милиона становнпка у Цислитавији) за нижу и средњу техничку наставу 5,172.348 Форината, а Пруска (са 32'/!, милиона становнпка) само 2,422.844 ФОрината.

Школе у Угарској Школске књиге. — Сад су изишли нови статути за оцену, примање и увођење школских књига, а њихова је садржина, у главноме, ова: Само усвојене књиге смеју се уводити у школе за уџбенике. Усвајање књига бива од стране министарства просвете. Такса за оцењивање јесте за дела за основну школу 40 Форината, а за дела за друге школе 60 форцната, од ког новца добива стручни оцењивач 30 Форината, односно 50, а дело му упућује на оцену миннстарство. За нова издања плаћа се такса 15 односно 25 Форината. Министру стоји до воље, да с времена на време нареди ревизију свих школских књига, које су у уиотреби. Школе у Францусвој Поједине школе, као Есо1е ЕаИеине, нмају у своме наставноме плану, који ће важитц од ове јесени, као предмет и фотографовање. * * * Ректор париског университета издао је наредбу, којом се искључују студенти страмих земаља од по-