Просветни гласник

К О В 1 Б Ж И 'К.

сећивања медицинског Факултета, и то због малог иростора. М. Астир, кмет вароши Лариза, известио је ректора, да ће ови студенти отићи сви у Немачку, где Не им се дати изванредна допуштења. На основу тога, повукво је ректор своју наредбу, те је слободно учење на нариском медицинском Факултету и за студенте из етраних драсава. Школе у Швајцарској Народна библиотека у Берну основана је јуна 1894. године, и за тако кратко време има већ 50.000 књига. Њој је цел>, да сабере све публикације, које су со појавиле у Швајцарској од 1У48. године на овамо. Она неће само куповати књиге од ових 50 година, већ ће цснтрализовати све документе, који имају интереса за историчаре, политичаре и народне економе. Еао што изгледа, ова ће библиотека бити тако потпуна, као ни једна у Швајцарској. * * * За нродужни курс у Дириху, који ће се одржати ове зиме, јавило се 1759 дечака, од којих има 1475 из виших разреда основце школе, а 284 из средњих школа. Установиће се 100 курсова (нрошле године било је 93), и то за картонажу 82, за дрворез 9, за дубљење дрвета 8 и за радове с металом 1; норед тога има и 4 курса за дрворез, која су почели иочетком школског одмора. Шволе у Норвешиој Вероисповедне основне школе. — Као што се види из званичних извештаја, вероисповедне основне школе у Норвешкој све више напредују бројно. 1873. године било је вероисноведних основних школа 300, 1896. године скоро 586, а сада већ 592. Број ученика 1. јануара 1896. године био је 94.595. Кад се узме, да издржавање школе стаје на сваког ученика 20 Форината, излазп, да издржавање ових школа стајс годишње суму од 1,891.900 Форината. Од овога држава даје 472.440 Форината, а 1,419.450 Форината подмирују се из разних завештања и ноклона.

Школе у Ведгији Кад је 1897. године извршено рекрутовање за војску, нашло се, да 1567 рекрута, а то су 12, 4"/ 0 , нису знали ни читати ни писати. 1241 знао је „више него обично читати и писати." 1896. год. од 22.244 детета од 6. до 14. године није ишло ни у какву школу 3035 деце. Од овнх је било 1612 на занату, 310 помагало јс својим родитељима за набавку насушнога хлеба, а 1113 било је бесиослено. Много деце напушта школу у 10. или 11. години, и они нису урачунати у број 3035.

Школе у Нидерланду ВрОЈ и нлате учитеља. — У целом Нидерланду има 8028 учитеља са нриходом од 400 до 999 Форината; даље, има их 911 са прпходом од 1000 до 1499 форината, а 76 са приходом од' 1500 до 2000 Форината. — Само у вароши Хамбургу има 645 учитеља са приходом од 600 до 1000 Форината, а 1066 са приходом од 1000 до 2160 Форината.

Школе у Америци Држава Њујорк. - Последњих година онажа се знагно нрираштај броја нравника и лекара, а онадање броја марвених лекара. Од године 1894. на до 1897. године умножио се у држави Њујорку број студената нрава са 40%, број студената медицине са 19%, а број студената зубног лекарства са 55%. За исто време број студената ветерине опао је са 47%. * * Когта1 Со1е^е у Њујорку јесте женска учитељска школа за државу Њујорк. У њој је било новембра 1897. годиие, дакле ночетком нрошле школске године, 2500 ученица, а осим тога било је 1000 ученица у припремној школи за учитељице (Тгаттд 8сћоо1). * " * Журналистички факултет. — Ностоји нлан, да се на университету у Чикагу покуша основати ,,Факул тет" за новинаре. оа новинарски позив нотребна је Факултетска снрема и у Немачкој. ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Закон о средњим школама примила је Народна Скунштина и добио је највишу нотврду. У овој свесцн „Просветног Гласника" доносимо га у целини.

И закон о народним школама је нримљен. Њега ћемо у целини донети у сеитембарској свесци овог часописа. Измене и донуне закона о устројетву В. Жен. Школе. И у овом закону извршене су неке омање изиене. Б. Ж. Школе добијају управитеља у место досадашње уиравитељице. Управитељем може ностатп онај ироФесор који има 15 година .ироФесорске службе, 40 година живота. У ову школу од сада се могу постављати и нрофесори за редовнс наставнико. Заводи се и овде школарина као и у мушким средњим школама. Сиротиња је и овде ослобођена школарине.

У закону о црквеним властима унесене су дветри незнатније измене. Повећава ће илата Госн. Митрополиту и г. г. еписконима, усгановљава се шабачка епархија. БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ МишиКна снага и алкохол. — За дуго се веровало — и ово веровање (или бољс рећи уображење и симообманаЈ на жалост јоги постоји у извесним срединама ■->- да алкохол нојачава наше пнтелектуалне моћи и мишићну снагу. На против сви новн радови Физиолога истичу овај Факт као истинит да алкохол, пошто је нојачавајући дејствовао врло кратко време и тако рећи тренутно, иоеле на иротив дејствује као отров (наркотично), слабеКи мишиКну снагу, а иојачавајгфи умор.