Просветни гласник

403

ШКОЛСКИ Л Е Т 0 п и с

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ') I Извештај г. Јов. Максимовића, чроФ. и надзорника за срез беличкп,г,, '-ч ч'" " Госиодину министру иросвсте и цркв. иослова Претписом Вашим од 29. маја о. г. лостављсн сам за надзорника осноших школа у срезу беличком и у Допем Крају крагујевачком. Све отворене шкоде у поменутом срезу и граду обишао сам, рад и стање им прегледао у времену од 6. до 28. јуна закључно. и о том свом прегледу част ми је поднети Вам слсдећи извепггај. Као и пре две године, када сам по Вашсм налогу имао част прегледати основне школе у срезовима параћинском и деспотовачком, тако сал и овом приликом у могућности изјавити, да сам са усрдношћу у раду и понашањем наставника, а исго тако и са марљивошћу и послушношћу њихових васпитаника у нуиој мери задовољан. У данашње врсме где толика и толика ноља нашег јавног живота и рада, час у недовољној, час у врло оскудној мери, одговарају захтевима, искрена оданост послу велнке већине наших учитеља врло је донадљива и утешна појава. Посред савршеног нестатка истинито рслигиозних п етичких врдина у нашем н сеоском и варошком живљу; иосред нерационалног начина обрађивања земље, недовољне и нестручне употребе природом пружених услова; посред на небо вапијућих грехова и непоимања своје дужности код општинских, а веома често и код среских власти — паша данашња основна гакола изгледа нам као неко из свега тога издвојено, склоњено островце, на коме се, скоро по правилу, сретамо са искрепом, идеалном оданошћу свом узвишеном позиву, а, из године у годину, и са све стручнијим иоимањем свога посла. ') Овим иочињемо штампан.е иавештаја овогодишњих падзорника осиовних школа. Неко време уредништво овога листа било је нрекинудо доношење ових извештаја. Ади, ношто је ово у нрвом реду сдужбеии днст, и ношто у свима сдужбеним радњама и извештајима увек има грађе за размишљан.е, нодатака за студије и често драгоцених наномена и упута на боље, то ћемо ми продужитп изношење барем оних извештаја, који се оддикују једрином иди исцриношћу. Многи надзорници нису ни поднеди овај оншти део, по свој прилици с тога, што им није нн тражен. Њима остаје на вољу, да ово учине накнадно. Уредништво

Но та се ревност нашим учитељима има тим ире уписати у заслугу, што многи и многи чиниоци, позвани да школу и учитеље у раду им иомажу, скоро по правилу, редовао, изосгају са својом сарадњом. Општинске власти чија је данашња самоуправа једна скроз и скроз бедна, презрења достојна ствар, — већина су или иехатне, или немоћне да искупе у школу сву уписану децу, да. набаве школи потребан материјал, да исплате учитељу станарину, да како-тако исплаћују незнатну награду школским послужитељима. Казне изречене над родитељима из школе изортале деце нигда не извршују; у једном доста имућном селу видео сам где учитељица место школске табле употребљује површину школских врата за писање, — место сунђера се скоро редовно употребљују крпе, а кад зими понестане дрва, учптељ је приморан на 2—3 дана распуштати децу. Има одличних и вредних учитеља, који по 5—6 месеца не примају станарину, а рстко у којој општини нема ио два, три екс -Фамулуса, који су, услед полугодишњег, деветомесечног па и годишњег непрнмања своје худне нлате, приморани били иступати из службе, да би начинили места каквом изгладнелом очајнику, кога, без сумње, чека иста срећа ! (оа илустрацију носледњег случаја ирилажем под 1. оригиналну пријаву домузпоточког тежака, Смиљка Петковића, из које, осем горе реченога, дознајемо нешто још страшније: — оиштпнски председник је послужитељев хонорар задр;као за себе, а среској власти је иоднео лажне Смиљкове нризнанице ! ГХослужитељ је ово јављао среској власти — али ова, услед идилично-патријархалних прилика, које покаткад владају између ње и општинских председника, није до данас у овој ствари ништа предузимала. Оскудица у времену није ми допустила да прикупим и више оваких занимљивих докумената).

Школске зграде су у срезу беличком у бедном, или у врло бедном стању. Са обзиром на педагошке н нгијенске захтеве за зидање шк. зграда, могле би, без зазора, и јагодинске и крагујевачке зграде бити убројене у исту категорију са сеоскима, али ми се чини да силне и велике отачаствене потребе ишту да за данас у овом погледу будемо скромнији. Но сасвим бедно стање сеоских школских зграда држим да се не може толико тумачити сироЛаштвом дотпчног становништва, колнко изостанком више пницијативе и надлежног настојања за грађење истих. Осем Домуз Потока и Ло^ике, ни-