Просветни гласник

47«

НАУКА И НАСТАВА

дако, дешава да ееоски учитељ остари у свом звању, нс прочитав две, три књиге озбиљније садржине. Знање, поиесено ш учитељске школе, место да се умножава, мало по мало ишчезава, и учитељ постаје шаблонски радник, којн радн онако исто механички и без унашања у рад своје индивидуалностн, своје душе, као најсухопарнији, писаћој машини сличан пренисивач у Суду или у Главној Контроли. Чини ми се да ће то тако вечно трајати, догод набављање књига буде завнснло од неписмених, често цинички лрема школи расположених сељака. Учеиичкнм књижницама ннсам нигде још ни заметка нашао. Није ми познат рад Минисгарства на оснивању ове веома важне школске установе, али ако још није састављен сталан, од Министарства нздан сппсак књига које имају и смеју ући у ове ђачке књижнице, онда ми се чини да је још боље што таке књижнице ннсу већ основане. Јер оставити да књиге бира еам учитељ по свом разумевању н укусу, било бп од штетних последица. Данашња „дечја књнжевност" има, поред нешто одабраних стварн, чптаву хрпу књига писаних без икакве књижевне, поетичке, педагошке контроле и њнхова бледоћа, безбојност, њихова садржина, која или је слаба, или је „ни добра, ни рђава", ннје кадра у довољној мери одушевнти децу за чнтање, а дбте које ће само осн. школу учити, свакојако треба да из школе изнесе иаклоност према читању.

Опазио сам да велнка већнна наших учитеља нема литерарног укуса; у овом ногледу они веома чосто стоје на нивоу обичних наших грађана. Нцје овде - место да истражујемо томе узроке; пзносим само своје опажање, да је више но сигурно да они из великог броја данашњих „књига за децу" неће знати издвојити онај мањи, бољи део, тим пре што наша дечја литература још не располаже тако великим класичним делима, која би била веома понуларна п сваком позната, као што је случај у занадним књижевностима. Да бисмо дакле дошли до ученпчке књижнице, која би својим згодно изабраннм књигама сигурно освајала дечју душу, улевала им илеменита и узвишена чуства п трајпо их задобијала за читање добрих књига, предлажем да Министарство одмах изради саисак књига , које имају бити саставни део учепичких књижница, нри чем бп ваљало нарочито нагласити, да се књиге, иеименоване у том списку, пипошто у библиотеку не смеју уносити. Књиге, које бн после тога списка излазнле, а ноказале бн се добре за ученичку лектиру, могле би се накнадно школама за књнжнице препоручивати. Овим завршујем свој извештај и захваљујући на указаном ми новерењу, остајем Госиодину Министру веома понизан слуга Јован Максимолић, професор у крагујевачкој гимнааији.

Статистика испита зрелости за 1896.—1897. шкодску годину — б^аиб^ие Де 1' ехатетг Де таШгИе роиг 1' аппее 1896. —1897.

ПРЕГЛЕД На овом месту учнннћемо ноређење нзмеђу процената из године 1897. и 1892., и то најпре посебице, за тим у опште, за гимназије и реалке. I. Гимназије На испиту зрелости бпло је у гимназијама: 1892. год. 1897. год. I београдској .... 22 40 II „ .... 18 40 зајечарској 7 9 крагујевачкој • • - • 14 10 крушевачкој 11 18 нишкој 8 15 пиротској — 8

пожаревачкој • • ■ • 10 12 шабачкој - ч 10 12 свега -110 164 У свима гпмиазијама, сем крагујевачке и пожаревачке, број ,је приправника порастао за последњих пет година. На сто принравника у 1892. години долазило је прнправника у 1897. годиии у гимназијама: I београдској 182 II „ 222 зајечарској 129 крагујевачкој 71 крушевачкој 164 нишкој 188 пожаревачкој 60 шабачкој 120 у опште .... 149