Просветни гласник

474

НАУКА И НАСТАВА

Н Л У К А И Мисли о задаћи и важности естетичког васнитања, с ногледом на историју васпитања и иримену у васпитним школама од цро«. д-ра Стев. М. Окановића (наставак) II Естетичко васпитање и највиши васпитни циљ. 1. Вредност човекова није ни у његовој умној снази нитн у јачини осећања, ако му не достаје истрајна морална воља „1)ег \Уег1 (1ев Мепбсћеп Не§1 хтеаг шсМ ш \УЈ88еп, 8оп(1егп 1111 ЛУоПеп", вели Хербарт. 1 ) И умна снага и Јачина осећања, која би с њоме бида скопчана, маниФестује се тек, ако је и овај Фактор пснхичког живота развијен и проширенна целокупном психичком унутрашњошћу и доследно госнодари њом у служби вољиних максима. С тога и ум и осећање стоје у служби образовапа воље и теккао средство према извесном циљу добивају своје место у систему науке о васпитању. Према томе, ако је говор о ннтелектуалном или буди коме другом цпљу у васпитању, то се никако под тим не требају разумети неки нрнређенн циљеви васпитни, који би напоредо стајали, као што то чини Сиенсер у своме пом. делу, већ под тим називима ваља разумети крајну тачку извесних васпитних радња, али увек у служби врховног циља: обџазовања воље. У овом одељку није наша задаћа да се позабавимо јединством васпитног циља с погледом на хармонију с оним духовним просецима, који служе његовом остварењу, већ да се позабавимо самим тим циљем с психичке, етичке и педагошке стране, да би смо затим могли одредити, у какав положај се обичпо назива „естетичким васпитањем". Како постаје морална воља и каквп су захтеви педагошки, које треба морална воља да постигне^ јесу питања, која нас воде расматрању разних теорија о постанку воље. Далеко би нас одвело, кад би макар и у грубим потезима само иокушали, да се ставимо у положај према разним радовима о вољи, који постоје у књижевности обра') Ј. Р. НегЂаг^, ТЈтпав раДа^о^всћег УогЈезпп^еп. Нег1)аг1;з раЛ, ЗсћгШеп. I. ^ап§епза]2а. 1890. Стр. 304. према томе циљу ступа онај део васпитања, који

Н А С Т I В I зованијих народа. С тога се ограничавамо за сада на ове две теорије, које се бнтно тпчу васпитања. Садржина тих теорија јесте питање о примарним и секударним појавама психичког живота и о могућиости међусобног утицања поједнних врста психичких појава. 11о арвој теорији главнн извор целокупне психичке радљивости јесу осећања') која на вишем и компликованијем ступњу прелазе у онај стадијум психичког живота, који називамо вољном радњом. По Вунту је воља аФекат, „који нагло мења садржину представљања н осећања", 2 ) а разликује се од еФекта само тиме, што за њим неносредно долази радња, која својим последицама изазива осећања, која стоје у контрасту с осећањама аФекта, који вољну радњу производи, те га тим умирује, задовољава. 3 ) Већ из ових цитатата види се гледиште, које данас нарочито заступају Вунт и његови ученици, којим се емоционално-вољни процеси, као процеси узети, а не као емпиричке чињенице свести, стављају као основ за развој целокупне психичке унутрашњости. Та хипотеза Вунтове психологије руши целокупну зграду научне педагогике, која је прокламовала истрајну моралну вољу, олнчену у моралном карактеру (о чему ћемо доцније више говорити) као врховнп циљ васпитања. Јер, ако су емоционално-вољни процеси психичког живота основица целокупне психнчке зграде, ако је све нроцес, ако се све находи у току, а ако нема бар релативно сталних психичких чињеница, до којих би се могло доћи васпитањем, онда немамо ни нарочнтих средстава за образовање воље, пошто она не ступа пред нас као циљ, одређен другим психичким елементима, већ као средство за. одређивање других психичких творевина, — на просто, та теорија искључује васпитање у смислу образовања воље, као што то захтева научна педагогика. Нема сумње, да не бисмо имали разлога да бранимо научну педагогику, кад би поменуте претпоставке ове теорије бнле доказане ствари, а не научникове хипотезе; али кадје тако, онда се с више психолошког убеђења бацамо у наручје другој теорији, која и ако не стоји потпуно слободна од напада, али бар више даје наде ') ААо1( Ногчлгсг, Р8усћо1о§1сће Апа1у8еп. Н 2 . Апа1узе Лег диаИШшт беДШе, Ма§с1ећиг§, 1878. стр. 2. -) IУимИ, 6гипс1п88 (Јег Р8усћо1о^1е. Бе1р21§, 1896. Стр. '215. 3 ) ЖипсИ опет тамо, стр. 216..