Просветни гласник

475

на могућност постигнућа врховног васпитног циља: образовања воље. Бо тој другој теорији, коју заступа асоциона психологија у Енгдеској и Хербартока ФилозоФска Јпкода у Немачкој, а у новије време и поједини знатнији радниди и на пољу Физиодошке пеихологије, који с успехом воде научну опозицију противу изложене доктрине Вунтове и његових ученика, примарнн елементи свију психичких творевипа јесу елементи интелектуалног живота, те се с тога тај правац п назива интел'ктуалистичким. Воља пак ступа нред нас као најзначајнија чињеница, али не као најзначајнија с психичке, већ с етичке стране. С психичке стране воља је само активна страна свести, 1 ) а по своме постанку — воља је продукат представа и осећања. „Ако хоћемо да поставимо вољу само тамо, где постоји свесан избор међу могућностима, то воља претпоставља вигаи развој сазнавања и осећања н према томе не може постојати на најнижем ступњу свести. Свесан нзбор претпоставља садржину, која је дана, да би се могла бирати," вели учени дански психолог Хефдинг.' 2 ) Ми се нећемо упуштати у даље излагање и доказивање оправданости ове теорије; констатујемо пак само, да је њом призпата могућност одређивања воље номоћу представа и с овнм свезаних осећања, на кратко могућност, да се образовање воље стави као врховни васпитни циљ. који се постизава другим психичким Функцијама, произведеиим васпитним радом. Са овог гледишта посмотримо постанак воље. Да извесна психичка садржина у даном моменту добија облик вољне радње, потребно је испуњење извесних нретходних услова. Ти су услови: 1.) јасна свест о циљу воље, која се огледа у јасности оне представе или онога низа иредсгава, које иредстављају предмет воље; 2.) с том представом мора да је скопчано јако осеЛање иријатности (или неиријатности, у ком се случају не тежи предмету, већ је воља негатпвна); 3.) мора постојати свест о средствима за постигнуће вољина циља, која се огледа у оном низу асоцијацпја представа, које одговарају замишљеном реду вољиних маниФестација: 4.) с тим представама средстава мора да је скопчано оссИање самоаоуздања у погледу њихове употребе и савлађнвања препрека и непрнјатности, које та употреба собом доноси; и напослетку 5.) одлука. Ово су психички услови воље. Можда овако ноређапи на нрви поглед изгледају сувише опредељени и једно од другога одвојени, али не треба ') Ј)г. Н. НиС/сИпд, Р8усћо1о§1е т ХЈшпазеп. 1|е1р21§, 1893. стр. 425. -) Опет тамо.

заборавити, да је то опредељивање и одвајање ресултат .њпхове анализе, која би се и даље могла изводити. У самој ствари ови елементи воље нити долазе у овом одређеном реду, пити с подједнаком јачином, већ се често иреливају један у други и слободно се јављају једно за другпм према психичкој конституцији у опште и у ономе момепту на по се. Већ из овог излагања може се увидети, којп је од ових услова од особите важности по садржину (квалитет) воље, а који по јачнну (интензитет) воље. Ирви и носледњи услов се односе у главноме на садржнну воље; други, трећи и четврти пак најачину њену. Не упуштајући се у дубљу анализу појединих ових момената —позабавићемо се више само одлуком, јер је она за наш рад од особите важности. Одлука је она психичка радљивост, којом се вргаи избор међу извесним даним могућностима, међу активношћу н насивношћу, међу овим или оним правцима, накратко, којом се врши избор мотива. Сами мотиви пак нпсу ништа друго до или свест о циљу воље или о средствима за постигнуће, било пак сама осећања, која их прате. Ако се човек у више сличних ирилика на један и исти начин рада — дакле на једну врсту примене своје воље — одлучи и ако та примена буде релативно повољно до краја нзведена, до испуњења циља вољиног, то одлука губи свој индивидуални карактер и иостаје оишта за све сличне случајеве и у будућности. 1Ја не само да то бива код појединаца, већ често и читави сталежи, народи, па и људи у опште у колико живе у сличннм приликама — имају такве оиште одлуке, које се после с колена на колено преносе и као опробана мудрост у животу употребљавају. У колико су прилике сличнчје, у којима се воља извесне групе појединаца примењује, у толико је и ових општих, заједничких одлука више. Бошто су такве онште одлуке, до којих је дошло било какво друштво било појединац, створене апстракцијом с конкретних одлука, које су за. собом имале повољан рад, то су и ове опште одлуке обично скопчане с интензивним осећањем пријатности. Те опште одлуке се зову код појединаца максиме; код читавих друштава пак испољавају се у обичајима, пословицама, изрекама, јавном мнењу ит.д. У колико који човек има више правилних максима, у толико је мање изложен случајностима, у толико је код њега одлучнвање брже, јер нема борбе око мотива; његова је радња конзеквентнија и истрајнија, него ли других, код којих није тај случај. На кратко, таквим човеком не управљају прилнке, у којима се нађе; у бури живота је непобедан; такав човек управља приликама, које га окружавају. Још један 61 *