Просветни гласник

476

НЛТКА И НАСТАВА

је захтев потребан, па да такав човек буде и моралан, а тај је захтев, да његове максиме буду у сагласности с моралним идејама или с представама о оним одношајима човечјих воља, који у нама буде безусловно допадање. 1 ) Такав човек, чијом вољом доследно и истрајно управљају моралне максиме, јесте човек с моралним карактером, а то је други облик за одредбу васпитпог циља, који у почетку овога одељка онределисмо речима: образовање воље. 2. При даљем посматрању морамо у самој иримени воље разликовати две ствари једну од друге. Прва јесу пом. максиме морадног карактера, које одређују циљ вољин. а и познавање оних предмета и одношаја у кругу којих треба да се воља иримени. Друга је пак ствар сама примена воље, непосредан додир тих предмета и одношаја с нашим максимама, т.ј. с нама самим. Прву ствар назива научна педагогика увиђавногиКгЈ , другу пак вољом у ужем смислу. Према томе се и Функције позитивиог васпитања деле у две групе: наставу, којој је задаћа да створи увиђавност, и неиосредно васаитање, које треба непосредпо да утиче на вољу васпитаника, како би његова увиђавност нашла примене. К тим Функцијама ступа још и отклањање свнју нреирека, које би могле наступити у васпитном раду пре но што би васпитаник био у стању да се управља но својим максимама, под називом влада над децом (по Хербарту и Цилеру) пли педагошка иолиција (по Стоју). Влада над децом с непосредним васпитањем чини ходегетику (други је зову погрешцо укорењеним именом: дисциилина), а настава Је предмет дидактике. Питање о естетичком васпитању мало засеца у ходегетику, већ у главноме спада међу дидактичка питања, т.ј. међу иитања наставе. 3. Како васпитање не спрема васпитаника за овај или онај круг примене његова рада, већ тежи да у њему образује моралне максиме за примену у друштву у оиште, то и настава не ствара овај или онај круг представа у васпитанику, ко.ји би био потребан за овај или онај позив, већ за позив човека као члана друштвеног у опште. Посмотримо ли пак онај круг стварности, у коме ће васпитаник примењивати своју моралну вољу као човек у опште, то морамо исти круг стварности поделити у два дела: 1) у први део спада одношај васпитаников с бићима, која су равна њему и које он сматра као делове свога душевнога света; 2) у други део долазе они предмети и појави, који стуиају ирема васпитанику као нешто страно, које добија своју ') IV. Вегп, СћагакЈег. „ЕпсуИорасИзсћез НапсИшсћ <1ег Рас1а§о§1к" I. ^ап§еп8а1иа, 1895. стр. 517.

вредност тек у прнмени својој за друге циљеве. Први део назнва се оихођење, а други сазнавање (или искуство у ужем смислу). Опхођење и сазнавање јесу два поља са којих прибира настава своју грађу. Из опхођења се уче одношаји човечјпх воља и одатле се стварају максиме за моралан рад, а из сазнавања се црпе грађа за упознавање средстава за примену воље. Скупа пак узев ствара се увиђавност. Али увиђавност може остати мртво знање без снаге да буде примењено. С тога је неопходно потребно пронаћи психичке услове за прелаз увиђавности у вољу, за прелаз знања у моћ. Раније смо в^ћ напоменули, да како представе о циљу воље тако исто и представе о средствима, која су потребна за извршење воље, мора да су скопчане с јаким осеЛањем иријатности (односно непријатности при негативној вољи), и да то осећање условљава прелазак са интелектуалних чињеница свести у вољу. Из тога се већ види огромна важност осећања за образовање воље, штоје опет ипдентично с васпитањем једнога човека у опште. Да би увиђавност, која је добивена наставом, прешла у вољу, потребно је да иста не буде слободна од учешћа осећ ања, ако не желимо, да увиђавност остане голо знање без снаге да буде примењено, и тежње за усавршавањем. Али не буди које осећање може да да увиђавности ту животну снагу, која јој је потребна за прелазак у вољу. Ко би пак мислио, да то може да учини свако осећање, личио би на учитељицу, која би слаткишима будила вољу на учење код својих малишана. Да увиђавност нређе у вољу потребно је осећање, које је условљено самом том увиђавношћу, односно природним психичким путем, којим се дошло до исте увпђавности; иотребно је, дакле, да осеКање стоји с увиђавнош&у у међусобном одношају зависности. 1 ) Такво осећање називамо интерес. Према томе циљ је наставе образовање увиђавности и свестраног интереса, који се састоји у оном осећању, које је скопчано с том увиђавношћу и које нас гони, да увиђавност приведемо У дело. 4. Интерес се јавља као тежња, да се наше знање разјасни, допуни и прошири, и везује се увек уз природним психичким путем већ добивене представе, те према томе оне и одређују како његов правац тако и садржину. По себи се разуме, да тежња за разјашњавањем, допуњавањем и пропшривањем нашега знања може тек тако наступити. ако смо свесни, да је исто нејасно, непотпуно и да се може проширивати. Тога ради је потребно да ■ ') Ср. Ј. Не1т, НапсШисћ (1ег а11{.\ РаЈа§о§1к, Ег1ап§еп ип(1 ^е1р21§, 1894. стр. 102.