Просветни гласник

оцене и

приеази

477

је зпање уређеио; ред у знању производи интерес, а задовољавање интереса проширује увиђавност. Услед овога узајамног одношаја увиђавности и нитереса настава се стара у исто време и у истом обиму како за развој увиђавности тако и за развој интереса. То нису два васпитна циља, које би требала настава да постигне, већ су то само две различне стране једног и нстог циља. Интерес се може наставом развити до тог степена снаге и живости, да запста може утицати пресудно на целокупно наше осећање и тежење, иа изазвати и појаве воље у истом правцу. За то се иретпоставЉа свестрано знање од вредности, које би се састојало од јасних и јаких нредстава, које би биле способне за психички нокрет у разним правцима; даље, да су те представе у међусобној вези по садржини и да су сједињеие у органској целини. Ако је с увиђавношћу свезан интерес, онда се иста увек јавља и као

воља. Према врстама стварности, у кругу које се примењује васпитаникова воља, делимо и интересе на интересе опхођења и интересе сазнавања. Даља њихова деоба види се из овог прегледа. Стварност

Оихођење (које изазива саучешће)

Сазнавање (које ствара звање).

Пнтереси Интереси религиобни, симиатдчни и естетички, емнирички, сиесоцијални. кудативни. Из овога прегледа се види, каквих врста интереса имамо, а у исго време и положај естетичког интереса у системи осталих васпитнпх интереса. У томе естетичком интересу и његовом развијању крпје се задаћа нашега рада. крпје се оно, што се у педагогици назива „естетичким васпитањем". (НАСТАВИЕЕ СЕ)

ОДЕНЕ И ПРНКАЗИ

Тајно иисање у споменициха сриским. Написао Драгутин Костнћ. (Примљено на скупу Академије философских наука 7. априла 1897. године). Београд. Штампано у Државној Штамнарији 1898. 8°, стр. 137—166. (Прештампано из Гласа Краљевске Академије 1ЛП). Још од најстаријих времена, можда још у доба, како се писменост сгала мало више ншрити, почело се употребљавати и тајно пнсање — затајивање ноједпних речн илп читавих реченица, и то је рађено из потребе да се очувају тајне, иаи пак из задовољства у загонетању. За тајно нисање знало се у Византијн и њиме су се служили, те Је отуда оно пренето и нама, у брзо после писмености, коју смо преко Византије добили. Било је разних начина, на које је вршено ово затајивање у писању. У расправици, чијн је натнис горе исписан, износе се и објашњавају сви ти начнни, у колико имају везе с нашим писаним споменицима. Према карактерним одликама сви се многобројни начини тајнога писања могу уврстнти у у три гомиле: тајни записи, где бројеви у разним својим односима замењују нисмена; други, где се писмена међусобно замењују, и на послетку они, где се иоједина ннсмена замењују нарочитим знацима. Замена писмена бројевима, односно нисменима са обзиром на њихову бројевну вредност, у глав-

номе вршена је на четири начина. Први, готово и најчешћи начин био је, да се сва писмена, нрема својим бројевним вредностима, поделе у три гомиле, на се иисмена сваке гомиле међусобно замењују, пазећп нањихову бројевну вредност. Тако су у једној групи бнла писмена, чпје бројевне вредности представљају једипице; у другој групи писмеиа, чије су бројевне вредности десетице, и у трећој писмена, чије су бројевне вредности стотине. Сад се писмена у свакој групи међусобно тако замењују: да збир њихових бројевних вредности даје у првој груни 10, у другој 100 и у трећој 1000. На опај начин су остајала незамењивана, односно замењивана су самим собом, писмена, чије су бројевне вредности: 5, 50 и 500. Али тако је било само у прпо доба, а касније су и она замењивана. У овој књижици сва су ова замењивања представљена врло лепо концентрнчним круговима: сва писмеиа из буквице, која имају бројевне вредности, ноређана су у нравој линији. Писмена чије су бројевне вредности 5, 50, 500 представљају средишта, око кога се сваког описују по четири концентрична круга. Тако се се добивају три гомиле концентричних кругова. Овн кругови додирују писмена, која се међусобно замењују, односно писмена чијих бројевних вредности збир износи 10 у првој групи, 100 у другој и 1000 у трећој. И средишта, односно