Просветни гласник

478

оцене и прикази

писмена у средини ових кругова не остају незаме- ј њена, већ се писмена д и н, чије су бројевне вредности 5 и 50, а која представљсју средишта прве и друге гомиле концентричних кругова, међусобно замењују, а писме ф, које представља средиште треће групе концентричних кругова, замењује се другим једним писменом, које нема бројевне вредности, а овамо је уведено. Други начин замењива писмена према њиховим бројевним вредностима онај је, што га је протумачио проФ. Љ. Ковачевић, где знаци у тајноме запису нису писмена већ бројеви. Овде нема само обичнога замењивања једнога писмена другим, према њиховим бројевним вредностима, нећ се место једнога писмена узимљу по два знака, чији збир бројевних вредности представља шш удвојену или праву бројевну вредност замењенога писмена. На' трећи начин опет се писмена замењују нрема својим бројевним вредностима, само су писмеиа у азбучноме реду ноређана и подељена у редове, па се писмена, која су једно над другим или једно под другим међусобно замењују. За овај начин тајнога писања још ннсу нађени примерк у српским споменицима. Четврти је начин нраво загонетање с бројевима, где се одгонетка налази, кад се бројеви замене писменима, чију бројевну вредност тп бројеви представљају, Узајамно замењивање писмена, без икакка обзира на њихову бројевну вредност, вршено је у главноме на два начина. Најобичнијн и најпростији је био начин да се речи пишу натрашке. Други је начин био већ много сложенији: поједина писмена, која су дољазила као замена другим писменима, имала су над собом или иснод себе једну или више тачака. Број тачака исиод писмена показивао је, за колико места ваља ићи натраг у лево, па да се нађе замењено ппсме, а тачке над писменом показивале су, за колико је места ваљало ићи напред, у десно. Тако је било у почетку. Алн касније, кад је овај начин затајивања ностао обичнији, онн су га изменили, да би се тајна боље сачували, и место тачака дошли су други знаци, или су тачке промениле вредност. Замењивање писмена нарочитим знацима, вршено је на тај начин, што су иоједина нисмена извртана, или су ирема грчкој буквици а и иначе преправљана, те су тако добивала сасвим други облик. Заппсе, нисане овим начнном тајнога писања, најтеже је разрешавати, нити се може утврдити какав нарочити ред за њихово разрешавање. Зато се о њима у овој расправи и "говорн сразмерно врло мало.

Ова расправа је добро дошла свима, који се баве читањем и тумачењем наших писмених споменика, нарочито тајних записа. Њену писцу само се може захвалити на великоме труду око прикупљања растурене грађе и реткоме мару на пстражнвању поузданпх правила за разрешавање тајних записа. Д ач *

Данак у крви. Ириложак проучавању историје српског народа у XVI веку од Јов. Н. Томића. (Оштамиано из Извештаја Учитељске Школе у Алексинцу за 1897—1898. школ. годину). Београд Електрична штампарија Ђуре Станојева 1898. 8°, стр. 19. Доласком Турака на Балканско Полуострво из основа су нзмењени друштвени односи у земљама, којима они завладаше. Турци су огласили себе за неограниче господаре освојених земаља, а покорено становништво тих земаља за бесправну рају, која је само за то, да њима, нророковим љубимцима, служи. Разни су данци, које је раја морада давати својим господарима Османлијама. Али у главноме данци су били у новцу, у производима и у крви. Прошлост нашега народа ннје још у довољној мери растветљена, па и о овој установи у нас је до сада мало говороно. Мијатовић је први, који је о томе прикупио и објавио изводе из путописа неколиких путника, који су у то доба нролазили кроз балканске земље, којима су Турци владали, и писали о судбини хришћанскога становпиштва тих земаља. То је дало повода одличноме познаваоцу баш онога најненознатијега дела наше исторнје, — XVI столеће — писцу овога историјскога прилога, да прикупи све сачуване помене о данку у крви, у колико се то могло, и по њима да изложи потанко и узроке установи и сам начин како је прибиран тај данак. Установа данка у крви није случајна, већ ју је изазвала сама државна потреба. Турци су имали непрестане и крваве ратове, који су знатно смањивали османлијску војску. Да се редовно попуњује војска новим снагама није било друге могућности, него да се за то употребе деца покорених хрпшћана, која ће се, истурчена, борити за веру пророкову врло смело, да би се само преиоручила и стекла наклоности у пророка. Сем тога пробирањем и одвођењем најразвијеније и најздравије хришћанске деце хришћански елеменат знатно је слабио, п тако је све лакше било њиме госиодаркти. Данак у крви плаћали су сви хришћани V земљама, којима су владали Турцп, и у Малој Азији и у Јевропи. Ослобођавани су само они крајевн, којн су драговољно признали над собом турску власт, или појединци, који су се нарочитим услугама. били препоручили и добиЛи и Фермане за то.