Просветни гласник

К 0 в ч

од 8—11 пре и од 4—7 часова иосле нодне. Иоред тога су, због извођења и довршивања практичних радова, често предавања и продужавана. Нредавања су држана из виноградарства, пчеларства, свидарства, воћарства, градинарства и плетарства. Предавачи су додиривали теорију тек колико је било иотребно радн објашњења појединих практичних радова, иначе су настојавали да, извођењем практичних радова и нриказивањем, у својих слушалаца што више нрошире круг зиања из појединих предмета, како бн ови стечена знања могли одмах даље самостално у пракси примењивати. Испити су били врло строги, и опет је осамнаест њих показало одличан успех и десеторпца врло добар. Иу Вукову, и у Тончидеру, н у Краљеву слушаоди сј за све време били врло уредни н згарљиви. Предавања су слушали с највећом пажњом и вољом, а тако су вршили и све практичне радове. Свн су се збнљскн труднлн, да то време што корисиије употребе и утроше једино на своју практичпу спрему у нољопривреди. * За ове курсове било се иријавнло много више учитеља, по што је могло бити примљено, те су многп од пријављених осталп да другом приликом дођу иа курс. Внлису паовогодишњем пољопрпвредном курсу: У Букову: Атанасије Витић, Антоиије Стоиљковнћ, Васплије Мршић, Драгољуб Тодоровић, Драгомир Агабановић, Ђорђе Тршић, Живојин Првуловнћ, Јован Срећковић, Јован Нешић, Крста Денић, Марко Марковић, Марко Матејић, Мплан Богдановпћ, Милан Недељковић, Миладии Ћерамилац, Мирко Поповић, Михајло Стојановић, Михајло Ристић, Михајло Веселпновнћ, Мнлпвоје Пауновић, Прока Дамњаповнћ, Радисав Стојаповнћ, Петар Нешић, Светозар Милошевић, Сретеи Динић, Стојаи Илић, Тодор Вољковић, Тодор Костић, Христивој Тасић, Михајло Миљковић и Никанор Дутановић (јеромонах и ученнк Богословије у Београду); У Топчидеру: Атанасије Тодоровић, Владимир Вапа, Васа Гребенаревић, Драгољуб Петровић, 'Борђе Иличић, Јован Иетронијевић, Јеремнја Марннковпћ, Јаков Мајашевић, Јован Тодоровић. Јанићнје Ложнчковић, Коста Милосављевић, Кузман Јовановић, Лазар Матић, Ламбра Петровић, Јазар Јанковић, Љубомир Гавриловић, Љубомр Игрошанац, Милан Савић, Милисав Ђурић, Михајло Цветковић, Никола Ђорђевић. Рајко Мићић, Стеваи Маринчевић, Светозар Стојаповић, СоФроније Радовановић, Светозар Ивковнћ, Стеван Радовановић, Светислав Жујевић, Стерије Васиљевпћ, Светозар Крстић, Тома Савнћ и Цветко Цветановнћ; просвктнп глАРнпк 1898. г.

е ж и ћ 481

у Краљеву: Светислав Вогдановић, Милан Станковић, Милан Станојевић, Милисав Дедовић, Хорђе Стојановић, Прока Стојановић, Никола Ристић, Радомир Милошевић, Петар Огњановић, Велимир Кузмановнп, Војин Путнпковић, Драгољуб Буквић, Саватије Грбић, Стапимир Спасић, Стојаи Госић, Никола Загорчић, Михајло Нпколић, Лазар Акашановић, Милија Петровић, Драгољуб Шибалић, Вићентије Ћировић, Драгољуб Гајковић, Радовап Лазаревић, Радомир Баидић, Александар Ћерамилац, Велнмир Перишић, Гаде Миловић и Сретеп Пегровић. — ч —>*<— СА III МЕЂУНАРОДНОГ ЗБОРА ЗА ПРИМЕЊЕНУ ХЕМИЈУ Нигде се паука и пракса пе проплпћу тако прпсно и но човека корисно, као у области техничке хемије. Гади унапређења ове важне гране људског знања н умења установљенн су и овп. међупароднн хемичарски конгреси, који имајујош и ту задаћу, да заснују лнчне везе између представнпка ове струке у разних народа. Први збор за примењену хемију одржап јс у Брпслу год. 1894.; други у Пари.зу 1896., по чијем је решењу одређен Беч за збориште III конгреса. Овај збор заседавао је у Бочу од 15. до 21. јула (27. јула — 2. августа ио пов.) ове год. На њему беше 765 учасника са свпх страна света; међу њима беше и знамениги француски хемнчар Моасан, чувенп произвођач вештачких дијаманата и велнки мајстор у иримони електрнне у хемији. Према начелу подоле рада, конгрес је, ради лакшег савлађивања својпх послова, био подељен па 12 секцнја, од којпх су се неке опет делиле на пододељке, тако да је свега бпло 18 одељења; у њима је претресан 161 предмет у 76 посебних седница. Претходни састанак чланова радп личног познавања беше 15. јула, свечано отварање конгреса 16. јула пре подне у великој и богатој дворпици университетској (аули). Том приликом иоздравише збор хемичара: предсодпиштво конгреса; влада која беше заступљена у лицу аустрнјског мипистра трговино; председник општине бечке; изасланици царске академије паука и университета. За тим је настала прва оншта седница конгреса, у којој је Вг. Е. Бухиер, нроФесор нз Тибипгена, држао значајно предавање о врењу без квасних ћелица, изневши своју нову теорију „епцима" (Фермената). Супротно досадашњој виталној теорији врења, заснованој поглавито Настеровим радовнма, Бухнер јо навео експерименталне доказе, према којима врење није фнзиолошки чин, условљен живот62