Просветни гласник

КОВЧЕЖПЋ

482

ним процесом кваснпх ћелица, већ чисто хемијски процес, изазван некпм енцимом — „цимазом" беланчевипастом матернјом, која је растворепа у ћелицама квасца. Од осталих предавања најире ваља иоменути Моасаиово, које је држано у XII секцијп (за едектрохемпју): „0 добијању п особинама кадција". У њему је проФ. Моасан пзнео нове начипе за добпвање овога метала и показао, да је чист калцпје беле а не жућкасте боје, и да кристалише у хексагоналној системи. Сем тога је Моасан држао још једно предавање о ретком елементу берилију (глуцинију), са демонстрацијама. Вредно је поменути п иредавање Вг. Страха у VII секцнји (индустрија. анорганских материја): „0 садашњем стању освотљења"; при том је предавач доказивао, да је т. зп. „воденп гас" који се добпја из угља и воде, услед своје јевтиноће, светлило будућности. Са овим нредавањем беше скопчан излет у Фабрику воденога гаса, која снабдева светлошћу све просторије опште државне болпнце. У II секцији, која је обухватала хемију лекарија и хране, значајно беше предавање 1)г. .ЛилиеКФелда о синтези једпог беланчевинастог тела, пеитона, гато га је псти хемичар добио кондепзацијом Фенола и гликокола. Ваља још помепути из VII секције два предавања с демоистрацијама, што их је држао проФесор трговачке академије бечке, Теклу, пореклом Румун, о своме нову апарату за мерење јачине светлостп и о пламену, при чем је показао своју нову светиљку (Теклу-бронер), која је практичнија од Бупзепове. Са предавањима зборским беху скопчани и неколики излети у оближње Фабрике и оглодне станице. У недељу 19. јула беше заједничкп излет у. Пратер, радн похођења јубилејне изложбе. У овој су нарочито привлачили нажњу посетилаца: пзложба дечјих забавишта, основних и грађаистих школа са збиркама физичких и хемијских аиарата; сем тога Ураннја, одељак за популарисање наука, са нозориштем за популарна предавања. Завршна, општа седница конгреса одржана је 21. јула по подне у аули университетској; из извегатаја главног секретара, о разноврсном и обилатом раду овога збора, ваља поменутп две-трн резолуције. У I секцији (општа аналитична хемија и познавање инструмената) донета, је резолуција: да се коначно усвоје одлуке претходног, парпског конгреса, што се тиче ареометара, тегова и судова за ме.рење у аналптнчној хемији. У V секцији (пидустрије основане на врењу): „Трећп међународпи конгрес за прпмењену хемпју

признаје велику важност Вухнерове теорије, која обележава прекрет у нашим погледима па врење н која знатно доприноси да се ове, у практици веома важне појаве, осветле\ Секцпја VI (хемија випа) одредила је комисију, која ће израдити заједничке методе, од међународне вредностп, за испитивање и оцену внпо. Сом тога је донела ову резолуцију: „У производњн вииа не ваља сом сумпорасте киселино употребити никоја друга антисептична средства, ма под којим именом долазила" (н. пр. Формалдехид). Даље: „Значајна испитпвања у огледној станици у Клостернајбургу о утицају озопа на вино доказала су, да озон веома снажно утиче на особине вина. На иотнуно преврела вииа озон утнче неповољно. Мање неповолшо утиче на вина богата алкохом и екстрактом. Код обичппх слатких вина он побољшава укус н гради их старијим. Вина с мапама, као буђава, судовна, показиваху посде озонисања у иањој мерн ове мане". Секција VII изјаснпла се: да је у пптересу опште безбедности од пожара, да се ради на повишењу температуре запаљпвостп петролејаза осветљење. Секција VIII (метадургија п ппдустрија прскавпх материја) пзјавила је: „да се гато скорпје израдо једнолике методе, које ће пматп оппхту вредност за испитивање експлозивних маторија и средстава". Занимљиво беше питање о зборном месту паредног конгреса. Хомичари пз Немачке, са проФ. Фишером из Ге/гингена на челу, иредлагаху да исти буде у Берлину; иу воћипа конгреса прихвати писмени позив Моасана и другова му, те доносе одлуку; да се будући конгрес за примењепу хемију састаие у Паризу год. 1900. Заиредседника припромног одбора бп изабран нроФ. Моасан из Парнза. Алексинац. Петар М, ИлиЈ..

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Србији Приватне средље жколе. Према члапу т. закопа о средњнм школама, одобрепо је да се отворе п одржавају прпватпе средње школе: у Смедереву четвороразредна, и у Крушевцу, Јагодини, Алексинпу п Ужицу са шест разреда. * * * Грађаиске Школе. — Првога септембра ступпо је у жнвот закои о Народним Школама, и према одредбама овога закона одмах ће се прпступати отварању Гра-