Просветни гласник

62*

к 0 в ч

ђаиокпх Школа. У првомо реду отвориће се Грађаиско Школо у Неготину и Књажевцу, чији су грађаии тражили одоброњо да огворе и одржавају приватне гижназијо.

Школе у Српству Срнске школе у Скопљу. — И у сриској мушкој гимназији у Скопљу и у Вишој Девојачкој Шкоди ове године ночеће предавања додаије ио обично због онравака на зградама, у којима ће бити интернат.

Срнска Богословија у Лризрену. — Ове годиие иоћо бити нрвога разреда у Призренској Богогословији. Школе у Аустро-Угарској Но1! наставни план за аусгријске реалке. Наставип илан за реалке у Аустрији од 1879. годино ноказао со као иоиодесаи, то је угарски миипстар дросвоте изменио наставни план за те школе. По тој измени ноки су предмети добили всћи број часова као: веронаука 5, магерњи (немачки) језик 3, и Франдуски језик 3 часа; а другима је оиот смањен број часова. Тако је узото: математиди 2, јестаственицц 3, хемији 1, физцди 1, геометријскоме цртању 2, ц цртању слободцом руком 4 часа. Тај иови наставни план јо овакав :

1' А 3 1" В Д И

Свега

I

II

Ш

IV

V

VI

VII

Веронаука

2

2

2

2

2

2

1

13

Немачш језик. ....

4

4

4

4

3

3

4

26

Францускп језик • • •

6

0

5

3

3

3

3

28

Енглески језик ....

—

—

—

—

3

3

3

9

Земљопис

3

2

2

2

—

—

—

9

Историја

—

2

2

2

3

3

3

15

Математика

3

о

3

3

5

4

5

26

Јестаственица ....

2

2

—

—

2

2

3

11

Хемнја

—

—

—

3

3

2

—

8

Физика

—

-—

3

2

—

4

4

13

Геонетријско цртање •

1

2

2

3

3

3

2

16

Цртање с .10б. руком • •

4

4

1

4

3

2

3

24

Нисаље

1

1

—

—

—

—

—

2

Гимнастика

2

2

2

2

2

2

2

14

Свега часова • •

28

29

29

30

32 33 33

214

У чотвртоме разреду хемија се учи заједио с јостаственицом. ж.

Шводе у Нешачкој Шко лски надзор у Пруској. При претресу буџета минпстарства иросвото утврђопо је, да у Пруској има сада 21.864 свештеника, који су ц месии школскп надзорниди, а само 1.181 стручни надзорник пад протестантским и 283 над католнчкнм школама. Мсђутим и.ма око 1.000 свештеннка, који су окружии надзорцпци поред 267 школских окружнцх надзорника, којима је надзор школа једппо занимање. * » * * Учитељске плате у Саксонској. — 1-ог јануара 1990-те годиие стуиа у жпвот нов закон о учптељскшг платама, у Саксоиској, ио коме је најмања илата сталног учитеља 1200 марака; управитеља, који има впше од

дсвот сталппх учитеља у својој игколп, 3000 марака, а ако нма мање од девет учптеља, плата му је 2600 м.; учитељскп приправннк имаћо 850 м.; поред илате сваки од н.пх имаће беснлатан стан или накнаду у иовцу. Уиравитељн имају још после иете, десете и иетнаесте годиие повишицу ио 300 м. годишњо. Стални учитељи, који имају иреко 40 ученпка, добивају повишицу плато и то г'ад навршс 25 година жпвота 1400 м. (до 25 г. пмају, дакле, само 1200 м.) па после 10 г. даље службо 1600 м., после 15 год. 1750 м.. после 20 г. 1900 м., иосле 25 г. 2000 м., а цосле 30 г. службе 2100 марака. Учцтсљц који имају испод 40 ученпка добивају у свакој од шест горе цобројаних пориода само ио 100 марака повпшице. Највећа ћо, дакло, илата у будућо бити управитељима 3500 п 3900 м. а сталним упгтељима 1800 и 2100 марака. * * * Оскудица у учитељнма. — : У Рајсу још јо велика оскудица у учптељима, то се морају да траже из других немачких држава ц државица особито из Баварске. * * Пливање обавезаи предмет у школи. — У Е1тб1)иМе1-у у једиој школн уведеио јо као обавезио занимање — вежбањо учеиика у плпвању, цробе радц.

Школе у Белгији Ресултати народног школовања. — Белгнјска влада не])адо саопштава ресултате о народном школовању, само да не би о томе странди што тачније сазнали. Али белгијско друштво за шцрење цросвете (Гл^ие с1о ГЕпзеЈ^петеп!;) говори о томе у свом иајновијом спису, пз кога со види да од 1,600.000 Белгијанаца, који су навршили 21 годипу, 423.000, дакле вшпо од 25%, не умеју да чптају и пишу. Код жепскиња је овај проценат још већи, јср од 1,700.000 одраслих довојака само 568.000, дакле 33.5%, умоју читати п ццсатн.

Школе у Шведској и Норвешкој Народне школе. — По иовом школском закону у Шведској, којп је објављен 26-ог јануара, настава јо обавезна за сву децу од 7.—14. годцће. Деда црво иду у забавишта (К1е1П8сћи1оп), у којима се ирипремају за праву осиовну школу. Сасвим спротне општпне могу установити школе за снротињу (Агшеп8сћи1еп), у којпма се учо најиотребнпје ствари; сем овога могу ц внше породица основатп породичнс пгколе (Наизуа(;ег8сћи1еп), у којима децу уче путујући учптељи, п свакп од н.их има под собом впше ових школа. Ови учитељи морају сврпшти Учитељску Школу и иоложити државни испит. У Порвешкој јо прошле године донесен иов закон. Осиовиу школу учи свако дете пет година, па носло овог једнн ученици иду у средње а други у грађанске школе. Стари су језици сасвим избаченц, у вишпм школама место тога уведена је гимнастика п ручни рад. Свака школа нма свог лекара. Тел'есне казне за женску децу забрањене су, а код мушкараца се смеју