Просветни гласник

328

011. Наука о топлоти, магнетизам, електридитет, попављање хемијских и минералогијских осиовиих појмова. I. Механика, најважније из акустике и из оптике. У 011 и I не прелазе се толико у систематском прегдеду раније несвршепи одељци, но се обраћа пажња на удубљено посматрање појединих група појава, које могу ученика нарочито да заинтересују и привуку, како би се ученици могли познати са методама природних наука и индуктивним закључивањем. За ово су погодпа <т. зв. ученичка вежбања." х ) а. Природоиис. Наставни циљ: знање најважнијих животињских и биљних облика, нарочито домовинских и за нас нарочито важних. Познавање знакова, по којима се разликују и система, на том заснованих. Знање главних органа човечјега, животињског и биљног тела и њихове радње. Позпавање најважнијих кристалних облика, физикалних особина и хемијских спојева у познатијих минерала и стена. VI. Посматрањем релативно малога броја жи• вотиња и биљака увежбава се способност за носматрање и за разликовање. У зоологији се отпочиње кичмењацима. У-01Н. На основу опажања уводе с<? ученици у животињско и биљно царство. 2. семестар 0111 одређу.је се за разумевање потребних опажања из анатомије и Физиологије и посматрању главних органа човечјега тела и њихових Функција. Ш1. Елементп минералогије и геогнозије. б. Хемија. Наставпи цнљ: знање елемената п њихових анорганских веза као и стехиометријских закона. 01Ј-Т. Анорганска хемија. Стехиометријска веЖСЈМЊ с! . в. Физика. Наставни циљ: знање најважнијих Физичких појава и њихових закона на основу експеримената, Математично образложење главних правила механичких и њихова примена на математичку геограФију, закони зрачења и ламања светлоспих зракова. ХЈП. Опште особине тела. Понешто из механике, науке о топлоти и о електрицитету на основу експеримената, као увод у даљу наставу. 011. Наука о топлоти. Електрицитет трења. Ш. Магнетизам и свршетак науке о електрицитету. Катоптрика. Диоитрика. Око и оптични инструменти. Најважније из акустике. 01. Механика. Најважније из акустике. ') В. X ећгр1ап јиг Оутпавгеп <1е8 6г088ћег20§1ит8 Не8§еп. Стр. 12.

Настава у природним наукама треба ученику да пружп известаи збир знања, допринесе његову уживању у нрироди, и иаучи га посматрати и посматрано умно примењивати. Из великог обиља у градиву узима се релативно мали део, али се он иодробно прелази и увек се одржава веза ка целини. Ово ограничавање важи нарочито за природопис, али је нотребно и у физици и хемији. Физична настава у Ш ослања се искључиво на опажање. Еасније се више истиче дедуктивно поступање, које се нарочито у механици, математичној геограФији и оптпци примењује. Али се нп овде не сме експерименат и опажањс сасвим занемарити. Да би се побудила заинтересованост у ученика и ученици се боље уиознали са природно-научним методама и индуктивним закључивањем, могу се употребљавати т. зв. ученичка вежбања. Наставу у нриродним наукама битпо ће потпомагати с планом уређене збирке, и, где је то могућно, школски вртови." 1 ) Као што историјска настава нема праве егзћстенције без језиковне наставе, тако је исто п тесно везана настава у природним наукама са математиком — вели Шилер.' 1 ) 0 вредности математике, не само као помоћнице природних наука но и као самосталнога предмета у настави, неће бити од потребе опширније говорити, пошто се ту у начелу доста слажу готово сви просветни радници. И Шилер веома истиче велику и свестрану вредност њезпну по образовање и васпитање ученика, али се ипак зато и после површнога, нестручпог погледа у математичну наставу гисенске гимназије (или, можда, баш с тога?) задобива утисак, као да се та настава онде запоставља. Ако је заиста тако, и ако сам могао тој појави наћи и узрока (читајући Шилерова дела и разговарајући с наставницима), то онда та ствар овако стоји. Шилер је мишљења, да математика није само ствар разума, ну да је ту потребно и унутрашњега виђења и представљања апстрактних ствари и нарочитога дара памћења, а то тешко да имају сви људи у довољној мери. Још је мање сваком дато да примени у настави упозната правила и истине, па и ако се не да порећи, да сви ученици могу научити правила и доказе елементарне математике, кад им се добро иредаје и доста времена употребе, то ће се ипак у погледу унутрашњега виђења, које је нотребно за стереометрију и за конструкционе задатке, а нарочито за нацртну геометрију, увек опа') В. X ећгр1ап /««• сИе ВеаГдутпазгеп Јев вгогвћего^1ит8 Невзеп. Стр. 13—14. 2 ) В. 8сМ11ег, ћ. <1. р. Р. Стр. 637.