Просветни гласник
наукл и нлстава
529
жатп знатна разлика између ученнка. 1 ) Нолазећи можда с тога гледишта, Шилер у својој гимназији не тражи, да сви ученици савладају нрописано граднво из математике, и често се слабе одене из математике, нарочито у вишим разредима, и не узимају у обзир при прелажењу у старије разреде, нарочито ако се ученик иначе оддикује у ком предмету. Наче./1но се против овога гледишта не може ништа имати, пошто у истини није онај ученик рђав, који има слабу или и слабих оцена, но онај, којн се ни у чем пе одликује, код кога се ни једним предметом није могла изазвати заинтересованост. Ну у пзвођењу овога начела мора наставник бити веома опрезан. Може ли се овде тако лако ионући гранпна нзмеђу немогућности рада у једном правцу п нерада ? Ствар веома тсшка. иа ма се како пазило у настави на индивидуалности. Па ако со због тежине самога проблема приетупи .методи комодитета", као што бих је ја назвао, и место да се проблем реши, он се просто обиђе, шта ће онда бпти ? Биће што у нас по правилу бива, а у гисенској гимназији но изузетку, (ако се тј. овде нисам преварио) — захтевања ће се свести на на.јмању меру, а цил> се, за којим настава тежи, неће постићн. Ако је наставник уверен о „немогућности рада" код нојединих ученика, те буде од њих све то.мање захтевао, сасвим је природно, да ће и они све то мање радити. и тим баш оне способпости свога духа све мање вежбати, које би требало највпше да вежбају. Ако ли су нак управне власти тога мишљења, те захтевања поједнних наставника н онда, када се она крећу сасвнм у обиму' програма, означе као нретерана, зар неће тиме изазвати н слабљење енергије у учитеља, а на тај начин уједно и ученика, нарочито пак кад се узме у обзир, да је човекова природа у основи таква, да неће да ради, кад то није од нотребе? У гисенској гимназији успех из математике, иа и из Физике, што је сасвим ириродно, није довоЉан. То је Факат, који ми је и сам нроФесор математике и Физике признао. Томе је узрок, као што он мисли, заиостављање тих предмета, и метода, која се чини, као да хоће све да жртвује ради саморадње, а ипак не води ка саморадњи. По мишљењу тога проФесора, у гисенској се гимназији много жваће са ученнцима, и они то сажватано треба само да ирогутају, ненрестано се воде на узици и никад се не пуштају, да се самостално крећу. Напред је већ било о овоме речи, и писац је покушао да изнесе разлоге, којима би Шилер бранио своје иоступке од овпх п сличних прекора. Не може се пак ни то порећи, да Шилер заиста ') В. ЗсМПег, Н. (Ј. р. Р. Стр. 638. пгосвктни гдасник 1898. г.
има ираво, кад тврди, да сваки човек не монсе битн математичар. Међутнм што се у гнмназији тражи, заиста није мало, и онда би свакако боље било означити мањи циљ, на га у истини и постићи, но већи, па га избећи. Непостигнут циљ води многим незгодама; тим се ремети и склад, постављен између појединпх предмета, а има нарочито ту главну махну, што иоказује, да се може бити без онога, што се као потребно иставља и тим квари дисциплину и код наставника и код ученика и побуђује сумњу у онравданост и стадност онога, што се прописује. Фактн нас ови воде заиста великим проблемима у настави, преко којих не би требало олако прелазити. И у нитању о вредности природних наука нросветнп су радници нрилнчно сложни. 0 распореду материјала и обиму на сваки начин да ће бити увек разних мишљења, али им огромну ваашост у настави нико не пориче. Шилер овако одређује васпитни задатак настави у природним наукама: њезин је задатак да стиче онажаје, задобнвене опажаје узнесе до појмова, законе нзнађе и нарочито за ноједине случајеве номоћу иидукције задобивене законе прошири на већи број анологих случајева и тако образује мишљење; ну у исто време да упути и у разумно и љубави пуио општење с природом и тим потпомогне етичко развиће ученика, а особито да постави склад између чуственога и мисаоног живота његова.') Особеност природних наука према другим наставним предметима је, као што је познато, у том, што нас оне воде непосредном опажању и носматрању природних предмета и прнродних дојава. Али треба и учити и оиажати, и ако учитељ за рана не навикне своје ученике да посматрају, и то с планом посматрају, промашиће свој задатак и пропустиће да их поучи ономе, што је толико потребно, а што толико њих неће никад у животу накнадити. 0 обичној појави у нашој школи, да ученици слушају а пе чују, гледају а ие виде, узрок је у томе, што се и сувише мало упућују у опажању и у посматрању. Н у гисенској се гимназији, као и по осталима у Немачкој, не деле одвојено царства природна, по се пзучавају уједно, н то биљке у главном летп, а животиње у главном зими. У главном, велнм, јср је наставницима увек стало до тога, да се односи једнога предмета ка околини и другим бићима свестрано изнесу и на тај начин природне појаве природно и приказују. У најнижем разреду отночиње се настава ботаником (иочетак је школске године но Ускрсу). Ј ) В. 8сШ11ег, Н. (1. р. Р. Стр. 661.
68