Просветни гласник

530

Ученици се уводе у иауку о бпљу. Пази се на то, да свакн ученик има цвет пред собом, осим тога лупу и ножић, сам посматра и, упитан, казује шта је нашао. Ред је овај, као што сам видео на једном часу у VI, пред крај семестра, на коме је, радп понављања, изнесено што се ранпје прелазило: Пошто су унознати и описани делови, учитељ пита: чему служи корен, стабло, дист. Најважније на цвету. Какву улогу играју боја и мирис? Однос између цвета и инсеката. Иример са идодовима у Австрадији (закржљали), све док један Немац није завео кошнице. Шта значи ђубрење? Паразитне биљке. Има и људи паразита, који воле о туђој муци да живе. (Једно дете рече, да су то социјалне демократе, кад је учитељ питао како их зовемо, а хтео је да чује реч бсћтаго^ег, којом се речи називају и паразити биља и и животиња). Напослетку се истиче циљу сходност и редигиозни моменат. Осим тога био сам и на једном часу у IV. И ту се ботаника прелазила тога семестра као и у VI и V. Пошто су ученицп у претходној екскурзији видели у пољу машине, којима се млати и врше, показано им је то сад на слици. Еве неколико учитељевих питања: Да ли добивамо само жпто у снопљу после жетве? које биљке још? Кад оделимо зрна од сламке, имамо ли ту чисто жито? Шта радимо, да се ослободимо других плодова при млевењу? (у великим млиновима стављају се у горњој прегради магнети). Како се добива брашно? Како најфиније брашно? Код бирања преставника не пази се на систем, но на време и прилике у завичају. Настава почиње Фанерогамом. Пошто се тежи, да се ученицима прикажу прпродни предмети и појаве у скупу, то се никада не поступа чисто систематски, па ни у највишим разредима. 17. Цртање. ЛГастава у цртању обавезна је до 0111 закључно. Задатак је настави у цртању вежбање и образовање тедеснога и духовног ока и руке, развиће смисла за просторне односе и унапређење разумевања депих облика у вези са навикавањем на чистоту. Да би се ови циљеви постигди, треба тражити од ученика, да сваки предмет самостално посматрају, да мисаоно нрераде што су посматрали, усмено то прикажу и граФички изнесу. При граФИчком изнотењу показадо се као корисно претходио цртање учитељево на табди. Ученици треба што је више могуће да цртају по групама (МоззепиМепсМ) а не појединце.

Да би оваква настава могда пмати потпуна успеха, потребно је, да полази од Фигура у равпн — пресованога лишћа итд. — орнамепата, модеда и остадих телесних предмета. При одабирању ових поступа се према. начеду, да настава мора у сваком разреду у што тешњу везу ступити с осталим иредметима. Ученнке треба иаучити и најпотребнијем о сенчењу и о линеарној перспективи и то практичким путем. За II и I треба свуда завести Факудтативну наставу, чиј је задатак да даље ради на схватању обдика а и боја, уколикојето могућно. Ученицн, за које је геометријско цртање од нарочите вредности, могу бити уведени иунацртну геометрију. Напосдетку се може упоредо са овом наставом изпети и елементаран увод у историју уметности".') У гисенској гимназији има нарочита сала за цртање. У сади су модели од гипса, од блеха и од дрвета. Исти модели имају по неколико примерака. То је с тога, да би се за сваку групу ученика (од три па на више) могао поставити један модел на исто растојање, а да је једнако осветљен, те да. могу сви ученици у један мах исти нредмет нрецртавати. Ну често имају ученици пред собом и само један предмет и сваки га црта онако, како га он види, т.ј. сваки у другом растојању или бар друкчије освотљен. Шилер тврди, 2 ) да су ресултати у настави цртања, нарочито у гимиазнјама, иеповољни. То пе значн, да нема ресултата, којн се не бн могли вндети. Изложбе приликом испита износе нам „сјајне" ресултате, којима се лајици чуде и диве. Али дабогме да се ту не зна, шта је учениково, а шта учитељево. А кад бисмо једном начинили покушај, те да хваљенога цртача запитамо, какав израз показује ово или рно дице, којим се срествима тај израз задобива, какав однос треба да је између појединих дедова дица, иди да једну вазу са простим депим облицима по природи прецрта, видели бнсмо, да је он у школи научио, истина, да вуче потезе и руку да вежба, али да јс при том око његово и мишљење бидо сасвим запуштено. Друга је махна наставе у цртању, што је сасвим изолована, п не ступа ни у какву везу с осталим предметима, трећа, што је мало методски и недагогијски спремних учитеља цртања. И ове се махне на сваки начин много јаче осећају у нашим школама. II ако се наставннм пданом иостарадо за естетичко васпнтање, то је ') В. 1|ећгр1ап 1иг (Ие Оутпа81еп. Стр. 18 и Еећгр1ап Шг сНе Кеа1§утпа81сп стр. 14. 2 ) В. ЗсМИег, II. с1. р. Р. Стр. 686 и даље.