Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

551

трајало до 8 часова у вече. На овој реткој слави било је доста и одличних гостију. * Изложба радова српске цртачке Школе. У врвој половинн сеитембра ове године била је у двораии Народне Скупштиле ириређена изложба радова, израђених у Сриској Дртачкој Школи у Београду, коју је про неволико година отворио и којом и сада уиравља Кирило Кутлик. Изложен јо био леи број слнкарских радова; било је л почетничких радова, али их је било н лравих уметничких. Од свих изложених радова нарочито су се одликовале дво лело слике самога улравиика школе, Кутлика; једна је Хо&емо ли сс узетц и друга Црногорац у заседи. Ирва је из живота словачког, и лредставља. тренутак, кад вереиици стуиају иред свештеника да лриме његов благослов. Друга слика представља Црногорца, у његову живоиисну оделу, где се ирилио уз крш, заклоњен стеном: лушку је узео на око и ишчекује ллон. Обе су слике уметничкн израђене, ц иривлачиле су на се особиту нажњу свих иосетилада ове у нас ретке изложбе. Улазак у изложбу био је беснлатан, лосетилаца је било доста, и сви су са изложбе отишли задовољин уснехом рада Српске Цртачке Школе. * Сликарско-вајарска изложба. — 20. сеитембра ове године отворена је сликарско - вајарска изложба, у којој су сликарски радови Ристе Букановића, досадашњег државног иитомца, и његове госиође и вајарски радови Симеуна Роксандића. Изложба је ириређена у скупштинској дворани. У ирисустау многих н одличних гостију изложбу је отворио својим леиим говором академик и ироФесор Велнке Школе, Михајло Валтровић, и у говору је истакао и значај ове изложбе и вредност изложених предмета. Ова се изложба знатно одликује од досадашњих изложаба све врстс у Београду разноликом садржином изложених нредмета. У изложеним предметима заступљене су две посебне умстности: сликарство и вајаретво; од сликарства су разне врсте извођења, разне његове технике, на је најзад на. појединим примерцима занатскога рада показано, како их и колико може да усавриш, улепша и оплемени уметност. Изложено јо седамдесет и осам слика и предмета, међу којима је нарочито привлачила иажњу многобројних посетилаца ове уметничке нзложбе слика Ристе Вукановића „Дахије", која је уМинхену, где је н рађена, одликована приликом последње академијске изложбе највећом академијском наградом, сребрном медаљом. На слици је представљен онај тренутак из лепе и познате Вишњићеве песме „Почетак буне на дахије", где се дахнје саветују шта да чине с рајом, којом им султан проти за њпхову самовољу. * Расиисане иаграде. — Матица сриска расинсала је награде за ова књижевна дела: I Пз задужбине Јована ОстојиКи и жене му Терезије, рођене Зозукове, с роком до 31. децембра 1899. године; 1. Монографија из сриског новинарсгва, — награда 10—50 дуката;

2. Васирава или монографија из историје Срба ■у Угарској (за Летонис), — награда 10—75 дуката, ирема вредиостп саме распр^ве; 3. Жцвот и рад Саве Текелије, — награда 50 дуката; 4. Историја сриске књижсвности за школу, награда 100 дуката; 5. Оаширна историја и стнографија о Буњсвцима, — награда 200 дуката; 6. Историја сраске иравославне цркве у Угарској, — награда 100 дуката; 7. 0 сриском сликарству, — награда 68 дуката, и норед тога још 50 Форипата, колико је др. Бладимир Николнћ, адвокат из Земуна, обећао на ту сврху. II Из задужбиис Јована ил. Наке Вел. Сентмиклушког, с роком до Иетрова дне 1899. годино: 1. Роман, драма, шаљива игра, ирииоветкс или новела из сриског живота, — награда 50—500 форината; 2. Студија, монографија, или раеирава из срискс историје (за Летопис), — награда 50—150 форииата; 3. Студија или раеирава о бројном, иривредном и иросветном кретању сриског народа (за Летопис), — награда 50—150 Фориаата; 4. Студија или раеирава из сриске књижевности (за Летопис), — награда 50—150 Форината; 5. Земљоиисна или етнографска расирава или иутоииси ио српским земљама (за Летопис), — награда 50 —150 Форината; 6. Студија или расирава о музичкој уметности у Срба (за Летонис), — награда 50—150 Форината; 7. Прсводи иознатих и класичних дела (за Летопнс), — награда 50—150 Форината, ирома вредности и велнчпни преведенога дела. Осим ових раснисаннх награда Матица је вољна, ирема количини иреосталога новца, примити и према њиховој вредности наградити и друга научна, иоиуларно-научна и забавна дела, остављајући писцима на вољу да сами нзберу иредмет, који ће обрадити. Сви рукописи, који се шаљу Матици за награду, не могу се слати под својим именом, већ на делу ваља означити какав натиис, или други који знак, па уз дело ваља нриложити нечатом затворено писмо, на коме ће бити истн натнис, односно знак, а у коме ће бити име и црезиме, као и карактер самога писца. Само ћо се она писма отворити, које иду уз рукоиисе, којима се досуди награда. Остала ће се писма уништити. Рукописи, који се ношљу Матици за награду, ие враћају се. Досуђена награда се издаје тек онда, кад ипсац подпесе дело наштамнано, осим ако буде друкчије уговорио с Матицом. Награда се губи, ако нисац за годину дана дело но нзда, а нијс друкчије уговорно с Матицом. Писац јс обавозан да од свога ениса, који му је наградила Матица, кад га штаииа, иреда Матици двадосет и нет комада. Чланци и раснраве за Летопис, као и награђене новеле и приноветке, штамнају се прво у Летоппсу, па после остаје на вољу и нисцу и Матици, да их могу штампати и посебице. Све рукоииее ваља слати КњЦжевном Одељењу Матице Српске у Нови Сад.