Просветни гласник

552 . ковчежић

Матица сриска. — На скуиштнни Матида Српска, која је одржана 19. августа овс године, изабрани су иредседник и нотпредседник: за нредседника Антоније Хаџић, досадашн.и председнпк и за иотиредседника Павле Гостовић, досадашњи потнредседник. * Награда за прииоветку. — У жељи да потномогне развитак српске трговине, Мирослав Спанћ у Сремској Митровиди, расписује из својих средстава књнжевну награду од 20 златних дуката за једну приповетку из трговачког живота. Приповетка треба да има овај смер : да буди вољу код трговачке омладине за рад ; да истакне вредност трговине, као и значај честитог и сиремног трговда; да подстиче Србе трговде на слогу и сноразум међу еобом; да учи штедњи и скромном начину живота, да задобија наш народ за Србина трговца. У опште приповетци ваља да је смер: подизање трговине у сриским рукама. Приповетка треба да је занимљива, да је иисана лепим, лаким, допадљивнм стилом и чистим срнским језиком, да је сваки радо чита и лако разуме. Писцу је до воље изабрати тему какву хоће, само треба да је обради у чисто сриском духу, али гако да друге народности не вређа. Писац, поред награде од 20 дуката, може се потпуно користити нродајом књиге и свима правима издавачким за свагда само нод иогодбом, да књигу изда најдаље до Ускрса 1899. године. Награда од 20 дуката дата је на чување Сриској Панци у Загребу, и издаће се одмах, чим писац иоднесе први штамиан иримерак своје ирииоветке. Рукоиис ваља послати у Загрсб, уредништву Србобрана. * Родољубље Срба Старо-Бечејаца. — Ошитинско представништво у Староме Бечеју у Угарској недавно је одлучило: да свака вероисповест сама одржава своје цркве и школе. Срби у томе месгу одмах су се искупили, и одлучили су да дају нарочити нрирез, према своме имовноме стању, и да тако издржавају како дркву и основну школу, тако и дечје забавиште. * За нариску изложбу. — За париску изложбу, која ћо бити 1900. године, спремају со готово сви наши уметиици сликари. 1'одинама најстарији од њих, Стеваи Тодоровић ради две лепе слике за ту изложбу: једна је лик Њег. Вел. Краља, а друга је историјска слика. * Српско братство. — Срби Далматиндн и Бокељи основали су „Срнско братство", — удружење коме је задатак: да шири ериску просвету, оснива школе и библиотеке, издаје књиге за народ, оснива земљорадничке задруге н друге установе, које иомажу сељаков живот. Предеедцик јо друштву др. Игњат Бакотић, н потнредседници Јоса Кумпшћ и др. Душан Баљак. * Археолошка исграживања ио српскии земљама у Турској. - Директор руског археолошког института у Цариграду Успенски пропутовао је овога лета солунски, битољски и косовски вплајет ради археолошких иетраживања. Он је походио много манастнра, разгледао њихове књижнице и многе рукописе

ФотограФски енимао н иреписивао. Пород тога наишао је и на друге спомеиике од велике вредности. Ресултате ових својих лстраживања штампаће у часопису археолошког цариградског пнститута руског. * Нађен српски сиомеиик у Босни. — У Мухаишновићу на десној обали реке Босне недавно је нађен на камену натиис сриске иравославне дркве, коју је нодигао Кулин бан 1203. године. Натние је израђен ћирилицом н наиисаи је чистнм српским језиком. * Словепци о нашем језику. — Словенац Пво Бугар у јодноме своме еиеву употребио је многе сриеке речи и изразе. У предговору он то овако објашњава: ирво што срнске речи и изрази боље иристају за мисао, диктују размер и стих, а друго и нарочито „што у оиште мислим да би било корисио за развој нашега језика, узети српски језик, који је нада све краеан, за чудо обилат и сликовит, да јо за носму најподеснији језик на евету. А иосле ти еу изрази по корену и од старине наши, само што смо се ми од њих одучнли, на жалост и штету нашу." * Нова ексиедиција на север. — У Русији је еклопљено друштво за испитивање северног поларног мора. Бећ је састављен нарочити план о нутовању, и иочета је и лађа, на којој ће се путовати. Да би што лакше могли путовати, лађа ће бити мала, да ће на њој бити до тридесет лица, којо морнара које испитивалаца. Истраживање ће иочети у марту месецу идуће године. Поред научнога задатка, ова ће екснедиција имати и нривредни: да пронађе и испнта све што поларно море може дати у привредном ногледу. * Највеће књижнице у Јевропи. — Британски музеум у Лондону има 1,800.000 свезака штамианих књига, 200,000 земљописних карата; 50.000 рукоппса п 45.000 листова; Народна Библиотека у Паризу има 1,934.154 дела. у 2,600.000 свезака, 250.000 земљописних карата, 101.972 рукописа и 250.000 слика; Јавна Библиотека у Петрограду има 1,555.000 свезака штампаних књига, 19651 карту, 80000 слика, 26700 рукописа и 42900 аутографа; Румјенцовски музеј у Москви има 700,000 свезака штампаних књига, словенских рукописа 6000, других рукописа 850, листина и аутограФа 4500; Ераљевска књижница у Берлину нма 980.000 свезака штамианих књига, и 30000 рукоииса; Дворска библиотека у Бечу има 515.000 свезака штампаних књига, 23.000 рукописа и 3000 карата; Уншерситетска књижница у Бечу има 374.000 свезака штампаних књига, и 536 рукописа; У ниверситетски библиотска у Москви има 146.284 свеске шт. књига; Университстска библиотска у Прагу има 284.979 свезака н 3857 рукоииса; 1\њижнии,а чешког музеја у Прагу има 196.500 свезака н 4427 руконпса, и Университетска библиотека ; у Берлииу има 150.000 свезака. * Споленик Карла Стоја. — Недавно је откривен у Јени епоменик Карлу Стоју, вншегодишњем ироФесору иедагогије на тамошљем унпверситету. Тој свеча-