Просветни гласник

74

радња главногл мросветнога савбта

575

РАДМ ГЛЛВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

САСТАНАК 708-ми 27. маја, 1898. године Били су: председник Михаило Валтровић ; члаиови: Стеван Ловчеви!., јован Миодраговић, Андра Стефановић, Јеврем ИлиК, Дука Лазаревић, Љубомир >1 ил.конић и Момчило Иванић. Посдовођа Др. Стев. М. Окановић. I Прочитан је и иримљен записник 707. састанка. II Прочитано је писмо г. минисгра иросвете и црквених послова од 18. маја, 1898. ПБр. 8349., којим упућује Савету на оцеНу дело Жив. Јуришића „Ботаиика за ниже разреде средње школе." За тим је ирочитано п писмо г. Стен. Јакшића, проФесора Ботанике на Великој Школи, о тој књизи. То иисмо гласи: Господине Јуришићу, Поново сам нрегледао у целини Ваш рукопис уџбеника ботанике за ниже разреде средњих школа. Ви сте учинили врло добар избор, што сте узели за основу уџбеник г. Вопшег-а, ироФесора ботанике на Сорбони и члана Академије Наука, који је усвојен за уџбеник у Француским средњим школама, а у разреду који одговара нашем II разреду. Сећам се да је у „Наставнику", органу нашег ПроФесорског Друштва објављен чланак, у коме се нзноси: да се постиже веома добар уснех у Чешкој, радећи по овоме методу. У осталом, г. Вопшег је био дугогодишњи наставник Јестаствениде у Есо1е погша1е вирепеиге, баш у школи, којој је нарочити задатак да спрема наставнике за средње школе; према томе, он је имао довољно искуства, а резултат тога је овај, а и други уџбеницн за. средњу школску наставу. Добро је, што сте се придржавали и дела пок. Панчића, те сте унели у уџбеник његове термиЗе, као и обичније биљке наше, које ће се моћи лако наћи или набавити. — Тако исто, добро сте учинили што сте узели пасуљ за. нрво проучавање биљака, јер се на њему, а и његову семену, врло добро распознају три главна биљна органа, и ако му је цвет неправилан, јер је семе и велико и та.ко јасно од плода одвојено, да и ове органе могу ђаци лако уочити, а то је баш главно: да се сви органи и његови саставни делови тачно унознају у првој лекцији. Мислим, да, кад би се овакав уџбеник из Ботаника усвојио за П. раз., ученицима би било веома лако упознати се са овом науком, а не као што је до сада било, где је Ботаника због неиодесних уџбеника била један од најтежих предмета. 15. маја 1898. год. Веоград. С поштовањем, Ваш, проф . Ст. Т. Јакшић

По саслушању тог писма, а познајући и писца као озбиљна раденика, Савет је већином гласова одлучио, да се ово де.ло прими за школску књигу. III Саслушан је усмен реФерат Л. Лазаревића о књизи „Ђачки Одмор" од Мих. Стевановића, учитеља, па је но том Савет одлучио, да се иста књига усво.ји за поклањање ученицима основних школа. IV Прочитан је извештај одбора за преглед цртанака, веџбанака, прописа и прописница. Тај извештај гласи: Потписани, почаствовани избором Главног Нросв. Савета, на састанку 701., од 2. јануара ове године, да 1фема наредби Господина Министра Просвете и Цркв. Нослова, ПВр. 5201, од 29—XII—1897. год. извршимо ревизију моноаолисаних ароииса, ароаисница, веџбанака и цртанака, које се употребљавају у нашим основним школама, свршиди смо поверену нам задаћу, и част нам је, да о томе раду учтиво поднесемо Главном Нросв. Савету овај свој извештај, најдубље захваљујућн Савету на новерењу и одликовању. Разгледајући и проучавајући садашље проиисе, пропнснице, в&џбанке и цртанке, ми смо уједно ценили и разлоге и наиомене, које је о истој ствари изложио Београдски УчитељскИ Збор, у његовој молби Господину Министру Просвете, од 2. априла пр. год. бр. 6. (11Бр. 4833). Ресултат тога нашег проучавања овакав је: Ми усвајамо већину тачака изложених у акту Београдског Учитељског Збора. И наше је уверење, да је успех наставе иисања и цртања у нашим основ. школама сасвим слаб, и да је томе штетном појаву узрок, колико у недовол.ној стручној (цртачко.ј) спреми велике већнне наших учитеља и учнтељица, толико нсто и у самим моноиолисаним прописима и цртанкама. по којима се врши настава писања и цртања. Дакле, доиста не ваљију ни ароаиси, ни цртанке наше! Исто тако, нису добре ни садашње пропис.нице и веџбанке. Њих никако не треба даље употребљавати, нити се оне могу поправљати, већ ваља да се из основа нове израде, према савременим педагошким и игијенским захтевима. У место садашњих нашнх прописа, прописница веџбанака и цртанака, треба путем стечаја израдити нове : аисанке и цртанке, по основним начелима, која ћемо доцније изложити. Но за време, докле се не дође до тих нових нисанака и цртанака, треба да се одмах израде аривремене аисанке и цртанке, које могу бити, за сад, без икаквих угледних редова за нрегледање писања, и слика за прегледање цртања, но само да имају потребне линије и тачке (квадрате и стигме), а неке да су и без тих линија и тачака. Настава писања и цртања у тим привременим писанкама и цртанкама вршила би се према „ Наставном