Просветни гласник

600

оцене и

пуно; нричање је течно и занимљиво, много пута украшено описима и дијалозима, који уз причање врло лепо пристају и чине га још живљпм и занимљивијим. У излагању свакога па и најситиијега догађаја, као и у приказивању личности које делају, огледа се потпуна непристрасност. 0 догађајнма и о људима суди се онако, како бисмо ми, на основу верних дата о њима, данас судили, ничим заинтересовани. Истим се врлинама одликује и други прилог у овој књизи „Друга година српскога војевања на дахије." Овај спис, који је оштампан из Вукове Данице за 1834. годину, само је део, као и први нрилог у овој књизи, оне велике радње о свима догађајима паше новије историје, коју је Вук спремао да објави. У овоме снису наставља се излагање догађаја из друге године" првога устанка за ослобођење и завршује се приказивањем пропасти ХаФис -пашине код Параћина. На трећем је месту ,11равителствугош;и Сов4тђ Сербскш," прикупљена грађа о овој установи и свима догађајима и личностима, непосредно за њу везаним. Ову је грађу објавио Вук 1860. године у засебној књизп, која је била те ретке среће, да је само.у Србији имала 1357 претплатника. Овим списом Вук прнказује у нојединостима постапак Нрав. Сов^та и његову улогу у новој српској држави и све мене, кроз које је ова установа пролазила за кратко време свога бића, истичући све догађаје и личности, који су утицали на те мене. Четврти је прилог у овој књизи „Скуиљених историјских и етнограФских сниса" добро позната Вукова радња „Милош Обреновић," која је била те чудне среће, да буде спремљена прво да се штампа на немачкоме језику па је место тога нешто измењена угледала свет на рускоме, откуда је после три годнне, 1828. штампана на срлски језик. Са обзиром на време и нрилике у којој је ова радња рађена, она нас нзненађује ретком беснристрасношћу у процењивању догађаја и људи. То није спис, којим би се хтело да глориФикује ондашњи владалац у Србнји, већ озбиљна критички израђена радња о једноме делу наше новије историје, у којој се нзноси рад кнеза Милоша на организовању и извођењу другога народнога устанка противу турске владавнне, и његова радња на стварању нове српске државе. Према^ томе, ово је историја другога народнога устанка за ослобођење, у којој се говори највнше о Милошу и његову раду за то, јито се он од свих ондашњих виђенијих људи у ■ умстаме народу био највише заложио н најјаче јиетакао .у борби за ослобођење. Овога ради Вук п

не ночињс овај спие рођењем Милошевим, већ прво излаже кратак преглед знаменитијих догађаја у срнскоме народу чак од 1765. године, па тек носле говори о Милошеву времену. Као нрилог уз овај спис о кнезу Милошу иду и нарочити чланци о ноједпним догађајима овога времена, којн су од већега интереса : о тражењу Марашлијнну, даСрби предаду оружје; победи кнеза Милоша над својим такмацнма о врховну власту у Србији (Петром Молером, Павлем Чупићем, владиком Мелентнјем Никшићем); срискоме тражењу да им порта да и потврди ранијим уговорима стечена права; бунама у Србијн; управи и судовима у Србији, сбештеничкој уредби; дацијама. На петоме су месту до сада нештамнани Вукови „одломци грађе за ернску псторију нашега времена." Ових је одломака свега седамнаест, од којих се десет тичу Карађорђа и догађаја из ирвога усганка, а остали се односе на много касније догађаје. Од овпх одломака једни су само врло кратки изводи или непотпуне белешке о нојединим исгоријским догађајима и личпостима, на дохват прнбележене, да се каснпје прошпре и употребе као грађа за историју тога времена; други су много нотнунпји, са пуно интересности о дотичннм личностима и догађајима, те ће послужити иеторику као драгоцена грађа. У другоме делу ове свеске Вукових „Скупљених историјских и етнограФских сппса" су „Животи најзнатнијих српских поглавица нашега времена," многи овде прештампани из Вукових Даница, један из Давидовићева Забавнпка, а неки се сад ирви пут објављују из Вукових посмртних рукописа Ту су животописи : Хајдук-Вељка Петровића (многима нарочито познат из Српске чптанке Ст. Новаковића); СтеФаиа Јовановића, троношког архимандрита; Станка Арамбашића ; Хахи-Рувима; Радича Петровића; Тодора Војиновића; Милоја Петровића; Милоша Стојићевића; Мнленка Стојковића ; Петра Добрињца; Ивана Југовића (који је врло интересаи са лених података о односима између Доситија и Југовића); ресавскога кнеза Петра; Данила Алексијевића; Јакова Јакшића и Ивана Кнежевића. Неирнстрасност у оцењивању рада нојединих личности, лакоћа н занимљивост у приказивању, главно су обележје овнх животописа, као и свих историјскиа списа Вукових, те су нам драгоценн ирилози за нову историју. А и.с друге стране нам морају бита драги, јер су онн претеча и нодстрек за историјску грађу ове врсте, изазвавши, поред осталих нрилога ове вреге, и Поменик, велпку и ваљану збирку жнвотописа зааменитих људи нагаих, коју