Просветни гласник

599

Отуда кљига осваја. И уверени смо, да неће битл нп једнога, који но нрочитању неће, поред радости што оваких дубоких мнслилаца нма н у малеН01 'а нарбда нашега, рећн: Хвала ннсцу! А да бн бо .Ђс схватили целину, нека читаоци чују још само овај извод пишчев при завршетку: „Тако све оно што је у времену ностало, у времену ће га и нестати, све што се родило мора умрети; само оно што никад није постало, оно никад неће нестатн, оно што је од увек, оно је за на век; оно што је пре свега, оно ће бити и носледње; оно што је прво постало, оно ће последње нестати. Нестајање само је једна Фаза општег процеса, као што је и раснадање живота, и човеку је само за то најтеже умрети од свих других ствари, што је тешко са висине свести падати у мрачну дубмну гроба, у ништа; од живота до смрти није. далеко, ту је над плитак; далекоје од свести до смрти, ту је пад впсок; те је свима осталим несвесним стварима лакше умрети, јер је њихово умирање само нродужавање живота; пад у смрт све је плићи и и лакши, што је живот несвесннји, те и нроцес историје човекове тежи не само што лакшем животу, него тежи и што лакшој смрти п умирању, тежи несвестп *.

„Све је ништа, све је ностало из ништа и све ће се вратити у ништа. Али то ништа јесте нешто, јер је један део од нечега, један мали део од великога нешто. „Бол је пробудио свест човекову, бол је одржава н бол неразумљивости најпосле ће успавати свест човекову ; свест је бол ; што нека ствар осећа внше бола и што је више ствари боле, тим је код ње внше свести, и што је више свести, тим вшпе има бола. И добро и правда н љубав и слобода само су цвеће на дрвету историје људскога живота, а по мудрој уредби божјој и на срећу људску на њему ретко зри плод, свест. Ако га сунце ма с које стране греје, он сазри до резигнације; расте ли у мраку он горчн очајањем". Овако писац завршује овај први део свога великога дела, које ће се звати , Принциии Историјс-" Све што бисмо даље у похвалу овога дела говорили билн би сувишно. Срнска књижевност и српска читалачка публика има не само да захвали писцу на овако озбиљноме и ваљаноме дару, него и да ода хвалу сени неумрлога Мите — Беље, чија је задужбина помогла не само да овако озбиљно дело изиђе на свет у достојну руху, него и да се може продавати но

овако маленој, незнатној цени, од 2 дипара комад (а у леним корицама по 3 динара). Нестрпљиво очекујемо и даље свескс овога труднога и вреднога посла. Ј.

Скуд1љени исгоријски и етнограФски сниси Вука СтеФ. Караџића. Књига прва. (Државно издање). Београд. Штампарија Краљевпне Србије, 1898., 8°, стр. XIV и 366. Отац наше новије књижевностн, Бук, н норед свеколикогасвогатрудногаи истрајнога рада на ирепорођају нашега књижевнога језика и иравониса п прнкупљању народнога блага, доспевао је да доста уради и на нашој народној историји, иа етнографији и геограФији. Участвујући и сам и оној великој борбп, коју у почетку овога века поведе наш народ за своје оелобођење, долазећи у додир са готово свима вићенијим радницима на народноме ослобођењу, имајући на расноложењу многе споменике значајне за нашу историју новога времена, он је био у приликама да нам остави многу и ваљапу грађу за историју тога времена, и он је то и урадио, те је и овом врстом својих радова много задужио свој народ. Он је својом ретком марљивошћу у послу и необичним својим ириродним даром све проверио што је видео, чуо или прочитао о великој борби нашега нашега за ослобођење, и. нрема томе израдио драгоцене прилоге за историју тога времена. Сви његови радови ове врсте, и штампани и они до сада нигде необјављени, штамиају се сада у нарочитоме зборнику, чиј је натнис горе исписан. Књига, коју сада приказујемо, прва је н најглавнија у заборнику Букових „Скупљених историјских и етнограФских списа." У њој су историјскн сниси Вукови, — „Грађа за српску историју нашегавремена и живот најзнатнијих поглавица овога времена." На првоме је месту у овој књизи „Прва година српскога војевања надаије," чланак штампан још 1828. год. у Вуковој Даници. У њему се, после краткога ,али лепога прегледа главнијих догађаја у сриским земљама од Свиштовскога мира до последње годнне дахијске владавине у београдскоме нашалуку, говори, као што и сам натпис тога чланка упућује: о првој години срнскога војевмља за своје ослобођење, од самога почетка великога народнога покрета противу дахијскога насиља, па до посланства Иетра Чардаклије, проте Матије Ненадовића и Јована Протића у Русију. 0 свима се догађајима говори верно и исцрнно; делање свих главннјих људп у тим догађајнма приказује се живо и нот77 *