Просветни гласник

614

К 0 В Ч В Ж И II

Немце; др. Мурко ради прикупљања грађе • за други део своје студије 0 утицају немачком на словенску романтику, који ће бити посвећен периоди романтизма у Јужних Словена ; II. А. Сирку долазио је ради неких рукописних споменика, ко.ји се налазе у нашој Народној Библиотеци. * Српска омладина на университету у Загребу. — Из године у годипу све је више Срба на уннверситету у Загребу. Ове године биће иј на деведесет, и сви се одликују иримерном вредноћом у раду и великом вољом преиа науци. * Српско удружење у Њу-Јорку. — У Њу-Јорку у Америци, има приличан број Срба.. Вредни и одушевљени, они су се одлучили да оснују у томе месту, у циљу развића српске књижевности и уметности, друштво, које ће се звати: „Књижевно друштво Душан". * Учење словеначког језика. — У Трсту ће се отворити нарочити курс, на коме ће чиновници тамошње Финансијске управе учити словеначки језик, лоји им је потребан ради општења са словеначким становништвом, у чијој средини служе. * Нов роман грОФа Лава Толстога. — ГроФ Лав Толстој, прослављени руски ириповедач, који је својим делима и код нас познат, недавно јо израдио нов роман „Васкрсење". Једна руска књижара понудила му је сто рубаља за сваку штампану страну, односно 1600 рубаља за штампани табак, само да њој уступи на штамнање тај свој најновији роман. Како веле, Толстој је пристао на ову понуду и сав новац, добивен као награду за овај свој најновији рад, уступиће на добротворне цељи. * Пушкинова стогодишњица. — Маја месеца идуће 1899. године навршиће се сто година од рођења ирослављеиог рускога несника. Александра Нушкина. У Русији већ чине припреме, да што достојннје прославе стогодишњицу овога свога великана. Поред многих свечаности које ће извршити о Пушкинову рођендану спремају се, да установе један добротворан и један просветни завод, који ~ће носити име великога песника. * Нове слике Верешчагинове. — Славни руски сликар, који се нарочито нрославио сликањем појединпх ратних мсмената, сада ради на двема новим сликама ове врсте, које особито хвале. Једна је „Наполеон на висовима Бородина", а друга „Дневно одмарање велике војске" . * Споменик Дитесу. — У сеитембру ове године откривен је споменик Дитесу, у његову родиоме месту Ирферсгрину. Свечаноме откривању нрнсуствовало је до шест стотина особа, највише учитеља. Свечаности је ирпсуствовао и син Дитесов РудолФ, који је топло захвалио нрисутнима на поштовању, које су указали његову оцу. * Умро. — Творац немачког система Ручног Рада, који је 18 година неуморно радио на увођењу Ручног

Рада у мушке основне школе, др. ФилосоФије, директор Учитељског Завода за Ручни Рад \Уа1(1етаг 06(20 умро је 3. ов. м. у Лајпцигу, а сахрањен сутра дан с великим почаетима. Пок. Геце је нанисао преко 30 дела о овој новини и има неоспорних заслуга за увођење овога предмета у основне школе. Ручни Рад у Немачкој губи првога преставника свога. Ј. » «■ БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ Ноћни дреаеж у биљака., — Немачки ботаннчар, 81аМ, обратив своју иажњу на положај лишћа, и упоредивши њихов дневни и ноћни иоложај, констатовао је, да у већине биљака лишће ноћу узима такав положај који га може затптити иротив росе. У главноме лишће има. ноћу ова два положаја: или је управљено ка земљи тако да му је налнчје боље него лице заштићено од росина гомилања, како је ипр. с лишћем у багрена, или је лице боље заштићено, као нпр. код Со1п4еа агћогезсепв, ТгНоПши герепз Г, ТтраНепв 8гап (1иШега.

Одбрана од скакаваца. — Напјигдо, агроном из Чиле, указује на једног непријатеља путничком скакавцу (ОесПреЛа тј§га1а 1 ј .), који би могао бити од ве.шке помоћи у борби, до сада веома различној, која се водн иротив овог великог земљорадничког страшила, нарочито у Алжиру. Неиријатељ овај о коме је реч, једна је В1р1ега, доста налик на обичну муху, и има навику, да се закачи за скакавца и да снесе своја јаја у његово тело. Јаја се развијају ту и ларве, на броју две или три, у скоро нанесу смрт скакавцу пљачкањем, које врше у његовпм оргапима. Врло се добро нознаје, кад је инсекат нанаднут, јер му лет постаје тежак, неспретан, и краћи је; а кад се добро завири, могу се кроз зидове скакавчева торакса опазити ларве. Ова диптера своја јаја раздели на више инсеката, не остављајући ни код једног од њих више него 2 или 3 јаја. У пределима, где је 8ап1игдо чинио посматрања, видео је да се број скакаваца рапидно умањује, а ово умањивање има да се припише посредовању ове диптере.

ДолихоцеФали и брахицеФали. — Долихоце- * Фали су људи с главом дугуљастом, овалном; брахицефали су с главом внше округлом. Докле је у првих дужина лубање за једну четвртину над ширином, дотле су У других ширина и дужина готово једнаке. По овим двема врстама главе подељенп су људи, и антрополози се препиру о томе, за које је резервисана будућносг: да ли за људе с дугуљастом или округластом главом? Изгледа да дугуљастим главама припада заслуга, да су сувременој цивилпзацији дале њене најлепше тековине. Али ове доиста обдарене главе канда су осуђене, да сурово нлаге за своју неоснорну надмоћност. Амерички статистичари у последње време као да утврђују, да долихоцефалија садржи јасну предиспо-