Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

615

зицију за туберколоау; у овом случају, долихоцеФали били би осуђени у нанред да ишчезну. И то би било у толико неиовољинје, у колико други амерички статистичари доказују, да брахицеФалија оиет садржи предиспозицију за злочин. Ево циФара: Од 394 лоиова само су 74 долихоцеФали; од 107 убица 21 су долихоцеФалп; од 92 осуђених за повреду чедности 18 су долихоцеФали. Неосиорно је дакле, да је брахицеФалпја рђав знак. Али је значајно, да велики број испитиваних брахицеФала — злочинаца — иоследњих нарочнто — нревазилази Фисиолошке границе брахицеФалијс ; у 15% случајева, љихово обележје главе било јс натолошко; они су били више брахицеФалични него што то може бити. То нису биле главе ни округле ни коцкасте, већ спљоштене. Рад, еан н дужина века. — Енглески лекау Јатез ВатЈег, у једном најновијем раду, много полаже на трајање сна као једну од погодаба за дуготрајност живота. По њему довољно је, да сан траје 8 часова. Ну и ако се теоријски ова Физиолошка потреба може допустити за човека у опште, ипак треба знати, да већииа највећих радника никад нису иосветили 8 часова сну. Тако Јатев Теу§е, ироФесор оксФордског универзитета, устајао је у 3 часа из јутра, и није никад спавао више од 5 часова, па је умро у^82. години. Славни инжињер Вгипе1 радио је 20 часова на дан готово целога живота. Радио је и ноћу, и спавао јс 2 или 3 часа у својој Фотељи, и чим би се пробудио, био је готов да поново предузме посао. Г. (Јеогде ЕШо!, који је заиоведао као пгеФ великим гибралтарским утврђењем — није спавао више од 4 часа на дан, па је опет доживео 84. годину. НипЉоШ је у старости спавао 4 часа за 24 ч. Такођер се зна, како је живео ЕШге. У 8 часова се дизао; у 9 часова био је на послу до доручка; у 1 час прегледао је евоје радове и слао своја иснитивања за лист „Јоигпа1 <1ез 8ауап1в". чији беше редован сарадник од 1855. г.; од 3—6 радио је на своме речнику; у 6 часова ручао је, и у 7 часова онет легао на посао, што доказује да није увек рђаво радити иосле јела. Остајао је тако до 3 часа пз јутра, иродужујући рад, лети, чак до сунчева изласка. Поред овога 1лМге је издржао до 80. године. „111иб№аНоп".

Калелљење И алкохол. — Један нов доказ, да се, уношењем алкохола у организам, наносе истоме неки поремећаји, дали су интересантни опити вргаени у Пастерову заводу у ЕШо-у. А. ])е1еаг(1с је пошао од овог опажаја, да алкохоличар може с поља изгледати потпуно здрав, а да су међутим били и тада сви његови органи дегенерисани, и да он следствено садржи велику предиспозицију за инфекциозне (заразне) или токсичне болести. Тако на пр. већ јо показано, да михфобе, неспособне да нанесу смрт здравим животињама, могу умртвити животиње отроване алкохолом. Али је Г)е1еаг<1е истра-

живао, како се према животињама, којима је дават алкохол, нонашају извеснн впруси (отрови), који нначе нроизводе стање имунитета. Ресултати су били врло јасни, и онн су такођер веома значајни. Код животиње, којој је редбвно дават алкохол да није, не произшди се имунитет, који у оиште чини велику услугу од напада какве вирулентне болести.. Тако алкохолнзам чпни немогућним калемљења нротив куге и бесннла; п овде се онит нотпуно слаже с лекарским опажањима, јер у свима заводима, где се ио Паетерову методу врше калемљења, констатовано Је да се, у великој већини случајева, где се калемљење иоказало као безуспешно, имало иосла с особама очнгледно алкохоличним. Ови опити објашњавају тако исто, и зашто се виђа, да се код неке деце повраћају нзвесне болести, које треба да се јављају само једном, као нир. магарећи кашаљ; јер је извесно, да се могу иосматрати норемећаји, који се имају нрннисати алкохолу, чак код деце, који пију вина само у доз&ма релатпвно умереним. М. М. ТомиЋ

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Сриски Рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Скупио га и на свијет издао Вук СтеФ. Караџић. Треће (државно) издање, исправљено и умножено. У Виограду. У Штампарији Краљевине Србије 1898. Велика 8°, стр. ХЕП и 886. * Српске иародне пјесме. Скупио их Вук Стеф. Еа/раџиК. Књнга пета, у којој су различие жонске пјесме. Државно издање. У Веограду. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. XXXII и 632. * Д-ра Мих. В. ВујиАа Начела народне еконолије. Књига трећа, свеска прва. Економна нолитпка. У Београду. У Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. 439. У овој се свесци исцрино говори о иољоирпвреди, индустрији и трговини..У свесци, која ће доћи у брзо за овом, биће наука о државним Финансијама. * '.->ар. Р. ПоаоаиК. Слике из Старе Сронје. I Духовиик. II На нову годину, 1876. Ср. Карловци. Срнска Манастирска Штампарија, 1898. 8°, стр. 50. Ова лепа књпга приказана ,је до сада у иногим нашим листовима с хвалом. * Оншта историја за ииже разреде средњих школа, од Ст. Ловчевића. I свеска. Београд. Краљевско-српска Д]1жавна Штамиарија, 1898. 8°, стр. 108. Ова је књига удешена по новом наставном плану за ипже разреде средњих школа. У овој је свесци кратка историја источних народа (Мисираца, Јевреја, Феничана, Асираца, Вавилонаца, Миђана и Персијанаца) и Грка. У скоро ће изићц и друга свеска ове књиге, у којој ће бити историја Римљана.

79*