Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ,

* Гшшазија у Гисеиу и средње школе у Хесенској. Написао Милан ШсвиИ. Београд. Државна Штамиарија Краљевине Србије, 189У. 8°, стр. 105. Бећи део ове радње штамнан је прво у Просветноме Гласнику, а то у*књизи није поменуто. 1 Стагистика наставе у Краљевини Орбији за 1892. и 93. и 1893. и 94. школску годииу. ГГо службеним изворима написао Зар. Р. Поновић. Са три картограма и шест диаграма. Београд. У Државној Штампарији Краљевине Србнје, 1898. 4°, стр. 177. У овој лепо и пажљиво израђеној књизи изложени су ресултати јавне наставе у Краљевини Србпји за 1892.—3. и 1893.—4. школску годину. За све врсте школа нонаособ израђени су иотребни статистички прегледи о : наставнидима, ученицима и научним средствима, заједно са прегледом о издацима на дотнчну школу. Сви статистичкн подаци израђени су на основу службених нодатака, које је министарство нросвете и црквених нослова добило од школских старешина н надзорника основних школа. * Огатистика рођења, венчања и умирања у Краљевини Србији за 1891. годину. Са седам картограма и четири диаграма. Београд. У Државној Штамнарији Краљевине Србије, 1898. 4°, стр. СХХШ и 771. Ови прикупљени статистички подаци о рађању, венчању и умирању становништва у Краљевини Србијп сређени су у два правца: за сваки округ понаособ, одвојено ,по варошима и по селима за читаву годину ц за сваки месец носебице. Подаци о рођењу казују колико је било рођених: у браку, ванбрачних и мртвих, износећи и занпмање родитеља. Бенчани су иоказани по брачноме стању и комбинацијама бракова, по занимању, иисмености и годинама старости. 0 умрлима изнети су подаци по занимању и брачноме стању, по болестима и годинама старости. * Лекције из српске историје за IV разред гимназије. Паиисао Влад. Ј. 1'адојевић, суплент. Крагујевац. Шта.мпано у Штампарији Андре Јовановића, 1898. 8°, стр. IV и 80. У овим лекцијама је историја нашега народа од пропасти самосталних српских држава (крајем иетнаестога века) па до најновијега времена. Лекције су ноглавито израђене према белешкама проФ. Љ. Јовановића, које је он штампао као рукопис за своје ученике. Пстина, на крају је књиге повећи списак дела, које су служиле као извор овој радњи, али тамо налазимо и Кокела и Целера Иеторију, а ни помена о Вуковим историјским радовима, који су и данас -још најпоузданија и најбоља грађа за нашу"новију исторнју и којима се и проФ. Јовановић врло корпсно послужио при изради својих бележака. ♦ Ботаника 'за ниже разреде средњих школа. По Г. Бонију израдио Жив. Јуришић. Са 197 слика у тексту. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. 145.

Животопис Ђорђа Ннколајевнћа, митрополита дабро-босанскога. Нанисао протојереј Димитрије Руварац, на.рох земунски. У Земуну, 1898. 8°, стр. VIII и 17(5. I * Орнска краљевска гимназија у Нишу школске 1897.—1898. године. Своје XX године. Београд. Штампано у краљ. срнској Државној Штампаријн. 1898. 8°, стр. 35. * Гамазанске вечери. Прииовијетке Бранислава Г Б. Нушића. Пздање и штамиа Прво Сриске Шгамиарпје Ристе Ј. Савића. 1898. Свеска 2., 3. и 4., 8°, стр. 21—72. * Предохрана код заразних болести у војсци. Пзрадио Др. Влад. А. Поповић, санит. капетан I кл. Београд. Штамиано у Државној Штамиарији Краљевине Србије 1898. 8°, стр. 79. 1уди Гућа" заклао жену. Прилог за грађу за српску психијатрију, од Д-ра Вој. М. Суботића (млађега), секундарног лекара у болници за душ. болести, 1898. Штампано у Државној Штамнарији. 8°, стр. 21. * Сложене оиерације. — I део. Јесење операције у војни 1813.године. Написао Г. А. Лер, ђенерал лајтнант, ироФесор николајевске ђенералштабне академије. Превео Влад. Николић, арт, п.пуковник. (Пздање Ратника). Београд. Штампаноу Државној Штампарији Краљевине Србије 1898. 8°, стр. 131.

ВиИ )ГОУП1к, ка1еп(1аг ха рго^и цоПии 1899. Оо(Бпа III. ХЈгесИо А. Гађпз. (Ј 1)иђгоугпки. ЈгЛмије 1 пак1ас!а Згрвке Т)иђгоуаске 81атраг1је А. Разаггса 1898. 8°, стр. 199. Књижевни део овога календара лепо .је уређен ; ту су нрилози од Змаја, Шантића, 'Бшшћа, др. Решетара, Вељка Радојевића и др. Неки су нрилози штамнани латиницом а неки ћирилицом. Има и леиих слика. Продаје се по 40 новчића (80 пара). .Ј/ује/1а,ј МаНсе Нгуа18ке т иргаупи «'о(Нии 1897. 1Ј 2а.§ге1)и 1898. Хак1ас1а „МаНсе Нгуа^ке". 'Пзак К. АЊгесћ1а (Јо&. ^УЧМазек) 8°, стр. 199.

Летонис Матице Сриске. Уређује Милан Савић. У Иовоме Саду. Штампарија српске књижаре Браће М. Иоповића, 1898. Књига 196., 8°, стр. 152. Ова последња за ову годпну свеска Летописа има ову садржину; Јелисавета, краљица У-гарске и царица Аустрије: Стари српски рукописи са сликама, написао Полихроније Сирку; Биљешке једног писца, од С. Матавуља; Успомене из, нашег црквено-народног жпвота, од др. Теодора Мандића; Гусле и гуслари, прилог уз културно-историјску расправу „Музичка умеигост у Срба", написао Владимир Каракашевић; Устројство у кр. тителског крајишког шајкашког батаљона за доба народнога нокрета 1848.—49., од А. 'Букића; Писма 'Буре Даничнћа Јовану Бошковићу, са' допунама, за