Просветни гласник

1>АДН>А ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГА САВЕГА

639

Савет је одлучио: да се за преглед ове књпге умоли г. Петар А. Типа, проФесор Прве Београдске Гимназије. V Председник саопштава Савету, да раније одређени реФеренги за кривице Крсте Божовића, учнтеља врбничког и Димитрнја Милићевића учитеља дворанског — нису поднели викакве реФерате, већ су све акте вратили без нкаквог свога извештаја, па предлаже, да се место њнх одреде други реФеренти. Савет је одлучио: да све акте о крпвиди поменутих учитеља проучи и Савету реФеришо члан Савета г. Милоје Влајић. VI Саслушани су роФерати г.г. Павла Швабића, ироФесора Богословије, и Ђорђа Ивковића, учитеља, на дело „Наука Хришћанска" за ученике и учепице трећег разреда основних школа наиисао Г. М. учнтељ. ГеФерат г. Швабића гласи : Главном Просветном Савету Главни Просветни Савот иослао ми јо књижицу: ,,Нчука Хриш 1'мнска", коју је нависао г. Р. М., учпгел,, „за учеиико и ученице III разреда осиовне н(коле", с хим да је нрегледам и кажем му своје мишљење; може лн се овај уџбеннк употребнтн за оно за гато га је његов нисац наменио ? По тој одлуцн Главнога Просветнога Савета ја сам горе номенути уџбеник нрегледао, на, исноредивгаи га са библијом и уцбеницима овакве врсте које већ имамо, — част ми је ћоднехи му сада и свој роФерат о томе: Жцбеник : „ Наука ХришЛанска" од г. Р. М., учихеља, нодељенје у главноме на два дела. У нрвом делу изложене су „ Христове. Приче", а у другоме — „Христовс Веседе ". На крају књиге ,је молитва: „Свехој Тројици". „ Приче " и , Веседе " удегаавано су но садашљем наставном илану н нрограму за веронаку у основној школи. Уз „ Приче " је нисац додао хумачењо исхнх, а уз тумачење — крахке „иоуке ", које би требало ноново нрохумачити, па ток да буду разумљиве малој деци, о чијем се умноме развнхку хако много брнну и сами нагаи учнтељи нисци. Ну и „ Приче " и „ Веседе " лисац је нозајмљивао нз уџбсника: „Христове Приче и Беседе" за ученике III разреда основне школе од г. Јеврема А. Илнћа нроФесора, који је но одлуци Главнога Нросветнога Савета већ прнмљен за ручну ученичку књигу. Исто је тако г. писац нозајмљнвао, или боље да рекнем буквално препнсивао, тумачења поменутих „Нрича" из уџбеника г. Илићева. Где није такво тумачење све пренисао, онде га је или префразирао или изоставио! Само се може рећи да су „ Поуке " — дело г. Р. М., а одабране „Изреке Христове", којнма је зачинно сваку поуку, узете с.у нли из номенугога уџбеника г. Илићева — стране 32. или „Из живота н рада Хрииросввтни гадсник 1898. г.

ста Спаситеља, од г. Димихрија Јосића, нроФесора учихељске школе. Сличност уџбеника г. Јеврема А. Илића, професора, и г. Р. М„ учитоља, најбоље се може видети из овога што иде: Христову „Причу" нпр. „0 милостивом Самарјанину" г. Илић у своме уџбенику, иошто ју је пзложио библиским духом, протумачио ју је, на стр. 8 овако: „Јевреји и Самарјанн беху велики неиријатељи. Свештеници и Аевити јеврејски учаху Јевреје да мрзе Самарјане и друге народе, и говораху да је само Јеврејин Јеврејину ближњи. А кад је требало иомоКи рањеном Јеврејину, арођоше иоред њега и свегитеник и Левит и не иомогоше му. Милостиви Самарјанин сматраше свакога човека за свога ближњега, иа за то иоможе своме неиријајатељу. Христос је рекао да се угледамо на милостивог Самарјанина, и ио томе је, дакле, наш ближњи сваки човек на свету". Ову исгу „Причу" г. Р. М. пошто ју је изложпо у своме уџбеннку онакб како је сам хтео, иротумачио ју је на страни 6. овако: „У старо време Јевреји и Самарјани беху велики неиријатељи. Они су со много мрзели. Они један другом нису хтели рећи ни номозн Бог. Да се они овако мрзе научили су их њнхови учени људи; јер они учаху Јсвреје да је само Јеврејин Јеврејину друг. А кад јетребало иомоЛи рањеноме Јеврејину, онда и свештеник и Аевит ирођоше иоред њега, и не иомогоше му. Али милостиви Самарјанин није тако мислио. Он је свакога човека сматрао за свога друга, иа за то је и иомогао и своме неиријатељу. И Христос је то волео, иа је зато и исиричао ову иричу људима и казао им, да се угледају на оног Самарјанина, иа да сваког човека сматрају за свога друга". Другу Христову „Цричу" нпр. „0 царинику и фарисеју " г. Илић је овако нротумачио на 14. страни својега уџбеника: , Фарисеј је рђав човек који себе хвали, а друге ирезире. •— Цариник је смеран човек, који нити себе хвали, нити другс грди. — Фарисеј је себе уздизао у молитви, па се понизио; а цариник је себе понижавао, па се узвисио". Ову исту „Причу" г. Р. М. протумачир је на 8. страпи својега уџбеннка овако: „Фарисеј је сваки рђав човек, који себе хвали, а друге ирезире. Цариник је смеран човек, који нити себе хвали нити друге људе грди. Такви хреба да буду сви људи п сви ђаци". Г. Р. М., као нисац, није нишха бољи ни у другоме делу својега уџбеника — у „Беседама". Ево и хоме доказа. У „Беседи" нпр. „0 иорези " схоји у уџбенику г. Илнћеву (стр. 28.) ово: „Фарисеји су желели да туже Христа суду, иа су се мучили, да му нађу какву год кривицу. Једном дођоше пред Христа, иа му рекоше овако: , Учитељу! кажи нам шта мислиш Ти, треба ли илаЛати иорез цару, или не? Фарисеји су мислили, да на то иитање Христос не може одговорити, а да се не замери било Јеврејима, било римском цару, јер у то време Јевреји беху иод влашКу римскога цари, кога су јако мрзили; иа ако Хриетос рекне да треба илаЛати иорез цару, Јевреји Не га омрзнути, а окорекне да не треба илаћити, ухватиЛе га власт као бунтовника и одмах затворити. 82