Просветни гласник

640

1'адн.л главнога

пгос Ј јбтпога савита

Али Христос зна/јаше зи лукивство фирисеји иа им рсче: , Што мекушите, иритворице? Локажите ми новац, којим се иорез илаИа. Кад Му донеше новац, Христос их заиита: „чији је лик овај и натиис на новцу /" — „Царев" одговорише фарисеји. Тада им Христос рече: „Подајте цару цареву, а Вогу Божје." Фарисеји се тади застидеше и уИуташе. У уџбенику г. Р. М. о томе, на стр. 32. стоји: „Фарисеји су желели да туже Исуса Христа суду, аа су се свакојако мучцли и довијали, да му нађу какву год кривицу. Једном сс они договоре како да ухвате Исуса Христа у иогрешци, иа да га оитуже, даје бунтовник иротив цара. С тога иослагие к њему својс ученике са царским људима, да га кушају. Кад су људи дошли к њему, они га уииташе: „ Учитељу! кажи нам шта мислиш ти: треба ли ила&ати цару иорезу или не треба ?" Фарисеји су мислили, да ни то иитање Христос неће моЛи одговорити, а да се не замери или Јеврејима или цару римском. Они су мислили ако Христос рекнс да треба илаКати цару иорезу, онди Ие ги Јевреји омрзнути; а ако рекне да не треба илаКати иорезу, онда Ке га царски људи ухватитн и отерати у затвор. Кад Христос чу њихово иитање, он јс одмах знао, да то иитање није од истине, него га само кушају; с тога им рече: ,Што ме кушате, иритворице једне? Покажите ми новиц којим се иореза илаЛа". Одмах му донеше новац, а Христос узе новац ии их уиити : „чији је овај лик и натиис на овоме новцу ? Фарисеји л(у одговорише: „То је царев лик". Тида им Христос рече : „Нодајте цаџу царево, а Богу Божје". Кад фарисеји чуше овикив одговор, они се застидеше, иа одоше својим кућама. Христова „Беседа" „0 најглавнијим заиовестима" овако је изложена на странц 27. уџбеника г. Илићева: „Многи су Јевреји мучили Христа за то, што је Он учио људе другој науци, а не оној, коју су иритворни фарисеји ароиоведили, и за то су често долазали да Га кушају, да ли он зна све заиовести Божје, кид хо&е друге ди учи, и желели су да Га ухвате ди не зни. Једном тако дође иред Христа једин учени Јеврејин, иа га иред народом заиита: „ Учитељу! које су заиовести најглавније у Божјем закону ?" А Исус му на то одговори: „Љуби ЈГосиода Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом. Ово Је ирва и највеКа заиовест. А друга је налик на ирву и гласи овако: Љуби ближњеги своги као себе симога. Друге зааовести веКе од ових нема." Ова иста беседа у уџбенику г. Р. М.. на стр. 37. до 38. гласи : „Јевреји су много мрзели Исуса Христа за то, што је он учио људе иравој и истинској вери, а не оној коју су фиррсеул ироаоведили. Због тоги су Јевреји често долазили Исусу Христу и кушили га. Овим су хтели да га ухвате у каквој иогрешци, иа да за то окриве. Тако једном, кад се беше скуиио силан свет око Исуса Христа, изађс иред њега један учен Јсврејин, иа га иред нарородом уиита: „ Учитељу! које су зааовести у закону највеКе и најглавније? Христос му на то од-

говори: „У закону Божјем најглавније су две заиовести: „ Воли Госиода Бога твога од свег срца, и душе и свим иомислом својим. Ово је арва и најглавнија заиовест" итд. Најзад овакву сличност између уџбеника г. Јеврема А. Илића и уџбеника г. Р. М. да завршим навођењем Христових беседа „ 0 ирвенству и старешинству" . У уџбенику г. Илићеву о томе стоји на 23. и 23. страни ово : „ Нски кнез фарисејски иозва једном Исуса Христа себи на ручак, а иозва и многе госте, моЈју којима је било највише фарисеја. Кад је дошло било време ручку, и кад су гости искупили, домаћин их иозва да седну за сто. Фарисеји тада иотрчаше, да заузму арва места и отимали су се ко Ке ире захватити зачеље. Тада се Христос окрете једном фарисеју иа му стиде овако беседити : „Кад те ко иозове на с.вадбу, не седај у зачеље, јер лако може бити ме,ђу гостима неко старији од тебе, иа Ие ти бити врло тегико, кад ти дође домаћин и рекне: устуии то место овоме, а ти седи мало ниже. Пего кад те ко иозове и кад му дођеш, седи на иослсдње место, аа кад ти дође домаЛин и рекне: иријатељу, аомакни се више теби п" бити мило. Јер сваки који се сам иодиже, ионизиЛе се, а који се сам, аонижава, иодигнуКе се". А кад су се једном ученици Христови иреиирали о том, ко је од њих веЛи и старији, Христос им је рекао: „Ви знате да кнезови народни владају народом и главари људски уирављају људима. Али међу вама да не буде тако; него који хоКе дсс буде веКи међу вама, нека свима вама служи. И који хоКе да буде најстарији међу вама, нека вам свима буде слуга". Међу тим иста бсседа изложена је у уџбенику г. Р. М., на стр. 31., овако : „Христос је сваку згодну ирилику уиотребљавао на то, да људе научи својој науци. Тако јсдном неки фарисејски кнез иозва Исуса Христа к себи на ручак. Још је био иозвао и многе другс гостс, међу којима је било највише фарисеја. Кад је било време ручку, иочну гости долазитп, иа дође и Исус Христос. Кад су се гости искуаили, домаЛин рече да седну зи сто. Фарисеји кид чуше да их дома&ин иозива за сто, они иожурише да заузму ирва места. Они уђош.е у собу и иочеше грабитп ко Пе ире да седне у зачеље. Кад Христос виде, како се фарисеји отимљу о боља места, он се окрете једном фарисеју иа му гласно рече: 7 Пријатељу! Кад те ко иозове на свадбу, не седај у зачељс, јер може бити међу гостима неки старији и бољи од тебе, иа Ис ти врло тешко бити кад ти дође домиЉгн и рекне: иријатељу! аомакни сс мало на ниже, а то место аодај овоме госту; и онда Аеш ти са стидом сести на ниже место. Него кад те ко иозов& к и кад коме одеш на какво. весеље, увек седни на иоследње место, иа кад ти дође домиЛин и рекне: иријатељу ! иомакни се мало ни више, теби Ие бити мило. Јер сваки који се сам иодиже, ионизиИе се; а који се сам ионижава, иодиИи Ие се". Као што се види, г. Р. М. је добро исиисао заглавље овој бвседи ц све тачио цр(?ццсао цз уџбеника