Просветни гласник

649

реди за њих у Скопљу ; а кад то није бидо, двојица од њих су дошла у Београд и свршила омај курс о свои трошку, и то I с мрло добрим, а 1 с одличним успехом. Ја ћу Вам изнети овде, господине министре, целу листу овогодишњих курсиста, с иазначењем где је ко био учитељ и с каким је успехом свршио овај курс, на коме је.први пут било заступљено и плетење најразноврснијих котарица од рогозипе п врбова прућа. Ово су имена њихова: 1. Божидар Гавриловић из Такова, рудн. 4, 2. Велимир А. Петровић из Д. Каменице, тим. 5, 3. Дим. Павловић из Б. Паланке, пир. 4, 4. Дим. Ђ. Стојановић из Секурпча, мор. 5, 5. Душан Влајковић из Рајковића, ваљ. 5, 6. Душан К. Поповић из Кличевца, пож. 4, 7. ЖивојинЂ. Стојићевић из-Кнез-Села, ниш. 4, 8. Живота Лукић из Триавче, подун. 5, 9. Игњат Огризовић нз Извор, ниш. 4, 10. Јоваи Ј. Војновић из Липовца, шш. 4, 11. Јован Г Б. Јовановић из Крчмара, ваљ. 5, 12. Јован Стојановић из Крушара, мор. 4, 13. Коста Николић из Моклишта, пир. 4, 14. Љубомир Селаковић из Стублина, ваљ. 5, 15. Миладин .Бујић из Ђердана, крајин. 5, 16. Милан М. Дачпћ из Кокирића, нодрин. 4, 17. Милан Д. Еосановић из Рогаче, нодунав. 4, 18. Милан М. Рабреновић из Залоговца, мор. 4, 19. Милоје Гагпћ пз Глоговице, крајин. 4, 20. Милоје Д. Мплићевић из В. Црнића, пож. 5, 21. Михаило Бугариповнћ из Севојна, уж. 4, 22. Михаило М. Крстић из Гредетина, мор. 4, 23. Никола Ковачевић нз Б. Паланке, пир. 4, 24. 11авле Атапасковнћ из Конџеље, топл. 4, 25. Петар Вучковић нз Домуз-Нотока мор. 4, 20. Нетар И. Ђорђевић из Петке, ножар. 5, 27. Радомир Тодоровић пз Дубоие, подун. 4, 28. Снасоје Снасојеиић пз В. Шиљеговца, круш.4. На првом курсу највпше пх је било из тимочкога н крајпнскога округа. На другом н трећем нрилпчно се распоредило но окрузима. Али језанимљиво да ни на једном курсу ипје било ниједнога из крагујевачког округа. Исппт је пзвршен 28. ов. м. од 8 па до 1 часа ио подне. Сваки је курсиста вукао листић, на којсму је бп .10 три шггања: једно нз картонаже, друго из сголарства а треће из плетарства. То је била теорија, а том приликом свакн је бурсиста нрпказивао и своје радове, које је израдио на курсу. Њихови одговори били су потиуно самостални н црожети разумевањем, јер су све оно што говоре већином радилн н видели својнм очпма.

Радова је било много и изврсних. Они су били пзложенп у једној од највећих учионица теразиске основне школе, наоколо и у среднни, тако, да се једва пролазило и.змеђу њих, и на свакоме раду стојало је име творца његова. Штета је огромна, што ова изложба није била отворена за више дана, те да се барем престоиичкој публици да прилике да види, шта су кадре да створе вредне и многе ручице, ако се иоле правилно упуте у какоме послу. Свака вам стварчица изгледа, као да је правио прави мајсгор, вештак, а оно пнје него почетник. И онда видите колико блага лежи и у рукама нашим, само кад се оне правилно упуте, кад се не занемаре и не упарложе. И благо ономе народу, којн уме да цени руке и васпитава их ! Оне су најблагодарније; оне му највише награђују н труд и трошак што га учини око њих. Што глава мисли и ствара, то се не види; то је само идеја. Што руке створе, то је конкретно; то видимо, и од тога нмамо хасне у животу. Хоћете лн да понрављате II одакшавате живот, ви морате то очекивати од руке; и за то је морате снремати. И ко је боље спреми, за њега је боље, за њега лично и за све њ.егове, и за парод његов. За то и овоме вредноме удружењу, које уводи ову новину у нас, можемо пожелети свака добра. Оно заслужује сваку пажњу, и Вашу, госнодине министре, н нашу у опште. Његова су материјална срества скромна, али су јака моралпа. И кад види, да се његовоме идеалу, његовоме циљу, указује и висока пажња с Ваше стране п љубав свих просвећенвјнх синова ове земље, његова морална снага још вџше расте. Увођењем Ручнога Рада међу остале предмете оснозне наставе Ви сте, госиодине министре, најбоље доказали колико цените ову спасоиосну новину, а тнме сте не само круннсалп рад досадашњих курсиста него отворили још шире поље и далн још впше маха да се она у нас приграбн и брзо прнведе у жнвот. На крају исиита ја сам имао слободе изнетн им и важност овога посла за наш народпн, културни и нросветни развитак и саопштпти им Вашу поруку, да ћете Ви поклонити озбиљиу н највећу пажњу своју не само овој новини у оиште иего и овим вредппм трудбеницима, који не иожалише нн трошка ни свога одмора, да два месеца нроведу далеко од своје куће и породице, радећи у радпопнци од јутра на до мркла мрака, само да шго више науче, како би после и другога могли научити чему бољем и корпснијем. По свршетку нспита курсисте су се одмах разншле, понесавши са собом и све своје радове. 83*