Просветни гласник

ОЦКНЕ И

Драгосављевића, као и за ондашње наше књижевне прилике, нарочито за нрво систематско нрибирање и нроучавање Србуља. Али опет то је само грађа, која у овако сиромашноме обпму пе пристаје најбоље уз потпуну и опшпрну студпју о ШаФарику и књижевном приликама нашим, у којима је ШаФарик радио. И- четвртп ирилог у овој књизи „Матронат срнске ново.садске гимназије узнма у одбрану Павла ЈосиФа ШаФарика пред кр. угарским намесништвом 1824. год.", оиет од Ђорђа Магарашевића, такођер је леп ирилогза биограФију ШаФарикову и ондашње срнске просветне прилике у Угарској, али и он је само грађа, кбју је већ употребио Томић у својој студији, па је и опа могла изостати из ове књиге Летониса, која мучно да је била намењена и грађи за биОграФију и рад Павла ШаФарика.. На иетоме је месту прилог Рад. Брховца „II. Ј. ШаФарик и српски језик", са великим маром и тоилом љубављу ирема- иодузетом послу израђен чланак о раду II. ШаФарика на ироучавању српскогајезика. У овоме прилогу ириказује се ШаФарик као слависта, који иочиње свој рад на славистици и под утицајем Добровскога, кога касније премаша својим озбиљним испитивањима старих књижепних споменика старословенских и сриских. Лепо је уочеи и истакнут значај ШаФарикова рада на језику за велику Вукову реФорму нашега књижевнога језика. У опште узевши Врховац је ваљано обрадио питање, о коме расправља у овоме ирилогу, изневши и неке своје оригиналне а сасвим тачне мисли и опажања. На последњем је месту први део студије Симе Томића о ШаФарику, у коме је оцртан живот овога великога радника иа славистици. Еао што напред номенусмо, ову студију је био ночео раио нреминули др. Г Б. С. Ђорђевић. Он је већ био овога ради „набавио многобројиу литературу, сабирао грађу, читао 1 ноједине радове и за своју потребну нотирао". Дуга и тешка болест и за нашу књигу врло рана смрт нису допустиле да 'Борђевић нродужи и доврши започети посао, већ је то урадио школски друг и добар пријатељ по1?6јников, С. Томић. Он је наставио и довршио заночети посао свога рано преминулога друга, служећи се, у колико се то могло, грађом, коју је овај био већ прикупио. Само је Томић одступио од плана, који је био за ову сгудију смислИо пок. 'Борђевић. 'Борђевић је желео да ову студију подели у четири дела у којима би била: биограФија, преглед књижевнога и научнога рада ШаФарикова, ШаФарикови иомагачи и биограФија 8а1апк1апа. Томић је последња два дела изоставио и своју студију ио-

делио у дпа дела: у првоме .је опширна и исцрпна бнограФИЈа ШаФарнкова, а у другоме расправа о књижевиоме и научноме раду његову. За живот и рад Павла Шаљарика. велико је обиље грађе, које је нарочито миого у Чеха, којима ШаФарик ирнпада носледњим својим радовима и иоследњим годпнама свога живота, а и језиком којим је сам иајрадије радио своје књижевне иослове. Томић је највећи део те грађе уиотребио нри изради своје студије, коју је, п ако за сразмерно врло кратко време, израдио ваљано и „на велико задовољство књижевнота одел>ења" Матице Српске. Први део ове студије, који је у овој књизи .1етоинса штамнан, прегледности ради подељен је у иет одељака. Ирви је одељак носвећен младости ШаФарн^овој ; у њему се говори о месту рођења ШаФарикова, његовој нородици, детињству и ирвоме школовању, бављењу у Рожанн и Дошпини, где је учио гимпазију, н у Кежмарку, у коме је лицеј учио; о првим његовим књижениим радовима, завршетку студија и иовратку у завичај. У другоме одељку говори се о ШаФарикову бављењу у Јени и Пожуну: одласку у Јеиу, немачким ирилпкама оно.га времена, јенскоме универзитету и проФесорима, школским и другим књижевним пословима ШаФариковим за време сгудовања у Јени, друговима његовим уЈени и завичају; о повратку у завичај, одласку у Пожуи и бављењу његову у томе месту. Трећи је одељак за нас најинтереснији. Он је носвећен ШаФарикову бављењу у Новоме Саду н његовоме плодноме књижевноме раду у српској Атини; ту се цртају и ондашње књижевне и културне прилике наше у Новоме Саду. У четвртоме одељку говори се о одласку ШаФарикову из Новога Сада у Праг, бављењу његову у томе месту, књижевним иословима његовим и домаћим нриликама до 1848. године. У петоме одељку износе се иоследње године ШаФарикове: његово ироФесоровање и рад као библиотекара, рад у школској и правној комисији, домаће незгоде његове, болест његова, књижевни и научни послови у последњој лериоди његова рада, носледње године живота и смрт његова. На ово.ј Томићевој радњи оиажа се хитња којом је рађена, али онет за то ово је код нас за сада најбоља и најпотпуиија радња о животу Павла ШаФарика. Вредпост ове радње за српске читаоце иојачава се и тим, што су у њој уз поједине догађаје из живота ШаФарикова редовно излажу и тумаче и главније политичке и културне прилике времена о коме се говори, те је тако српским. читаоцима још јаснија слика о животу и раду