Просветни гласник

ОЦЕНИ И ПРИКАЗИ

На једноме само месгу, у трећем одељку приога дела ове студпје, чини нам се да је нотребно да учинимо једну напомену. Тамо се у прнмедбп испод текста као узгред и доста непоуздано говори о ШаФарикову познанству с кнезом Милошем. Међутим ово је познанство несумњиво, и оно је оставило и трајнога трага у Србији. Захваљујући доброти г. Мите Нетровића, председннка Нореске Управе, имали смо ШаФариково писмо кнезу Милошу од 26. Фебруара 1833. годнне, у коме му ШаФарик шал>е један лист из октоиха, нггампана 1494. године на Детињу, као узор лепе штампе, и моли га да нареди да се у београдској Државној Штампарији према овпм словима излију слова за црквене књаге. Ово је носле и урађепо, и првс црквене књиге, рађене у нашој Државној Штампарији, штампане су лепим ћириловским црквеним словима, која су биЛа изливена према словима, којима је био штамиан цетињски октонх. Други део студије о ШнФарпку, у комс се говори о научноме раду ..овога неуморнога радника на науци, не можемо овом приликом прнказати. Тај је део, на жалост, изостао пз ове књиге и штампаће се у овој, 1899. године, развучен у све четири књиге Летописа за ту годину. Не можемо ничим нравдати уредника Летоппса, што је из књиге Летоииса, нарочито посвећене ШаФарику, изостављено више од половине исцрпне студије о овоме научноме раднику, и то студије, која је спремљепа но нарочитој поруцбпни књижевнога одељења Матице Сриске за ову књигу Летописа, и ради које се поглавито ова књига и закаснила скоро три године. Уверени смо, да нисмо ми једиии, који жалимо, што у књнзи, намењеној само прилозима о животу н раду ШаФарикову, не добисмо целу студију о овоме, па да имамо на једноме месту, у целини, све што је у главномо потрсбно за потпуну слику ШаФарикова живота и плоднога рада. На сваки начин Матица не би била много оштећена, да је овога ради ова књига њена Летописа била за десетак табака већа. Јер је н тако до сада штедња у Матици била нешто необнчно. На нослетку, ако се овога пута хтело почети са штедњом, зар није било корисннје и унутније штампатн у овој књизн целу студију, а нзоставити неко од осталих нрилога, који су сад-а штамнани, а који су поред Томићеве нсцрнне сгуднје били сувишни'?! Дач.

Поуке моралне и грађанске. По ,1ују Лиару н другима, нрема програму за грађанскеЈпколе саставио Милан ШевкЛ, нроФесор. Свеска нрва

за I разред. Београд. Штамиарија Д. Димитријевића, 1899. 8°, стр. 76. Прва је ногодба за опстаНак и нанредовање свакога -друштва, да се свакоме члану његову праведно и правилно одреди: шта мора а шта не мора, шта сме а шта не сме чинити ; да се утврде права и дужносги свакога. Идеална је тежња, да се свакоме одреде дужнобти сразмерно нравима, која су му дата, и да сваки евоје дужности уредно и иотпуно испуњава. Међутим људн су по својој природи склони да се радо хоће да користе правима и којих немају, а да не нзвршују својих дуЖности. Отуда је неред у људскоме друштву, отуда се тако чести нојави злоупотребе својих права и невршење или непотпупо вршење својих дужносги, велико зло .у људскоме друштву. Развијању овога друштвенога зла много помаже непознавање нрава и дужноети, који су добили израза у утврђеним обичајима и писаним законима. Зато је потребно будуће чланове људскога друштва још врло рано сиремати за живот, упознавајући пх са разноликим односима, који владају у друштву, и упућујући их, да се још за рана упозаају са свима дужностима, које већ имају или ће нх за кратко време иримити на се, и привикавајући их на савесио вршење свих тих дужносги. Породина и школа. и ако нису једине, оне су у истини најпозваније, да врше ово упућивање омладине у савесноме иснуњавању својих дужности. На жалост, много пута се у породици ово упућивање не врши никако или не у довољнсј мери, и ако је породица најпогоднија средина за васнитање будућпх чланова људскога друштва. И овога ради ос-таје још једпно школа, да утиче на развијање и интелектуалне и моралне стране у својих васнитаника, и то не само прве, основне школе, већ н средње школс, нарочито у нижем течају. У најсрећнијим ириликама ово уиућивање ученика у познавању п вршењу дужностн врши се у школи наставничким примером. У својнм наставницима ученици гледају најсавесније вршиоце свих оних моралних дужнрсти, које ваља и сами да врше. Ово је и најбољи и најпоузданији пут, да се ученпци још за рана унуте у вршењу дужности, кад већ у нородици нису у томе упућени. На жалост, врло је мало овако ндеалнпх школа, у којима би наставници били ученицима најбољн нример за све | што им ваља чинити, те се у овоме ногледу мора миого очекивати од наставе нојединих школских* нредмета. Сви предметн у школи, основно.ј и средњој, I нису у иодједнавој мери значајни за виспнтлње