Просветни гласник

ученика. Три су предмета којима је ово готово ногдавита задаћа. а то су: керонаука, историја н матерњи језик, — овај посдедњи самоу томе случају, ако се настава врши на одабраноме штиву. Али у много случајева ннје довољно за упућивање у познавању и савесноме вршењу свих дужностп, што дају ови нредмсти, јер онп то упућивање врше више носредним нутем, па доста нута непотнуно и једнострано, затоје потребно да се ученицима неносредним иутем износн: шта могу а шта не, и што морају а шта нису дужни чинити. И ово се чинн нарочитим нредметом : моралним н грађанским ноукама. Код нас ни породичне ни друштвене нрилике нису још такве, да можемо очекивати, да се дете и ван школе, у иородици, може у довољној мери упознати са дужностима које има и које ће имати. На против, чести су случајеви, и то не само код нас, да се чак и оно, што се у васпитном ногледу стече у школи, упропасти ван ове. Зато је нотребно и у нашим школама бсобиту пажњу указиватн васпнтној страни наставе и ништа но иропуштати, што би се у овом иогледу у школи могло урадити. Овога ради нотребно је, иоред веронауке, историје и матерњега језика, као васпитних предмета, у наше школе увести и моралне и грађанске ноуке, као нарочити предмет. Из овпх разлогајеу наставноме нлану за средње школе, од 26. септембра 1888. годпне, уступљено нарочито место моралним ноукама, са задатком, да се наставом овога иредмета ученици науче : познавати дужности које имају као ђаци, и које ће имати доцније као чланови друштва, а норед тога да се упознају с најглавнијим установама у држави. Али није прошло ни четири године, како је овај предмет уведен у наше школе, па је отпао из наставнога плана и програма средњих школа. Узрок уклањању овога иредмета из средњих школа никако не би ваљало тражити у непотребности самога предмета, већ у начину предавања, којн је за онај мах и уиропастно ову корисну и потребну новину за наше школе. Нредмету у самоме ночетку није био тачно одређен цил> п облик, већ је било више остављено нас^авницима, да оии прокрче пут овој новини и да јој обезбеде место у школи. А ово, је баш учинило, да у самоме почетку настава овога нредмета удари ногрешним путем, и да, онаква каква је била, постане сувишпа и досадна. Наставници су иодцењивали ову новпну у школи, а мало ^зу били и вољни да се удаљавају од већ свикнутога академскога начина предавања, лакога за наставнике а врло мучнога за ученике, и да истражују нове подесније путове, којим ће иоћи у предавању овдга предмета, и дошло се до тога, да су моралне иоуке

уступане у предавање не најбољим п највреднпјим наставницима и оним који имају највигае наставничкога иекуства и својим прнмером највише мо.гу утнцати на ученпке, већ, као сасвим споредан н незнатан предмет, ономе наставнику коме је било нотребно домнрити одређени број часова. Разумљиво је онда, што од овога лредмета није било никакве. стварне корпсти. Ненодесни уцбенпцн, на погрешној основи снремљени, још су више номогли, да моралне ноуке, онако како су предаванс, постану досадие и наставиицима и ученицима, и да овога ради пзгубе добивено место у средњим школама. Међутим потреба за непосредним унућивањем ученика у моралннм п грађанским ноукама остала је код иас и даље иеподмирена. И тек стварањем грађанских школа, које ваља у првоме реду да буду ирактичне школе и да спремају непосредно за живот, моралне и грађанске поуке уводе се опет као засебаи нредмет у наше школе, за овај мах само у грађанско, у сва три разреда, са ио једним часом недељно, са задатком: да буде и развијају патриотско осећање и осећање онштности и образују карактерну вољу. Искуство, већ стечено у погрешноме нредавању овога предмета у средњим школама, потхрањује бојазан, да и овога пута, ногрешном методом у предавању, овај иредмет не покажб опет недовољне резултате. За то је у наставни нлан и ушао сасвим онравдан захтев, да се наставно градиво овога иредмета проучава напримерима. Алн овим ограничењем још није отклоњена могућност, да настава овога предмета онет пође иогрешним нутем, јер је овај предмет за наставнике грађанских школа оиет једна новина. коју они ваља да уведу у Школу. Тако ће и сада ако не све а оно највише од уџбеника заиисити, хоће ли овај иови иредмет моћи како ваља да задовољи ону велику потребу у непосредном уиознавању ученика са њиховим дужностима и у унућивању, да. те дужиости савесно врше, или ће се оиет ударити странпутицом, па на тај начин за увек спречити моралним ноукама-, да се одрже бар у вишим народним школама, као засебан предмет. Овога радп и одлучисмо на овоме месту коју више рећи о уџбенику чиј натнис горе иснисасмо, а који је врло брзо иосле наставних планова за грађанске школе угледао света. н који се нуди да номогие настави из моралних и грађанских иоука у ирвоме разреду ових школа. Одмах у иочетку разгледања овога уџбеника да иоменемо, да он нпје сасвим нов, и да је у главним деловима својим већ познат многим читаоцима Пр. Гласника. Као нревод Фраицускога деда .;1уја Лиара,